Српски сион

С тр . 654.

„СРПСКИ СИОН."

Б Р . 40.

сис" припознат је од највише црквене власти и допуштен одмах без замерке; а за она друга два казане су неке нримедбе, те ће их А. Сандић ноднети у ноправљеном облику св. Синоду на одобрење и на благослов. — ПроФесор А. Сандић нредаје на гимназији новосадској староеловенски и српски језик са историјом књижевности. Године 1870. покренуо је Србе занатлије на састављање занатлијских задруга; основао им је и лист занатлијски „ Тлас Занашлија " г. 1872. и писао га и уређивао. Год. 1880. покренуо је оснивање женских добротворних задруга и са ставио им правила, те су но тим нравилима склапане у нас многе друге сличне задруге женске. — Честитамо усрдно г А. Сандићу двоструку јубиларну прославу и желимо му крепка здравља, да још и даље узмогне делати на пољу наше народне просвете! — (Књижевни одбор „Матице српске" држао Је 30. септ. (12. окт.) о. г. свој сасганак, на коме је сво уређено и решено : Узет је на знање извештај о радњи одбора за издавање „Књига за народ" из задужбине Иетра Коњевића За чланке, ноји су штампани у 167 свесци „Лешоаиса ," одређепе су ове награде: дру Ђорђу Дери 70 Фор. за продужење иутониса: „Усиомене из Ишалије " ; Стевану Милованову 30 ф р. за кришику на књигу „Геометрија" од Ср. Ј. Стојковића; и дру Стевану ПавловиЛу 35 Фор. за „Исшорију књижевносшну Пољака." — Примљен је за „Летопис" чланак: „Милица Сшојадинови%ева, Сракиња " од дра Милана СавиЛа и награђен је са 40 Фор. — Примљен је за „Лето пис" чланак: г Нова шајна буквица " од Тихомира ОсшојиКа и одређена му награда од 20 Фор. — По препоруци секретаревој примљен је за „Летопис" чланак : „ Црше из угарских народннх и књижевних ирилика " од Љубомира Ло шића и писцу је одређена награда од 30 Фор. — На основу оцене дра Милана Савића прим љена је за „Летогшс" приноветка у стиховима: „Приче сшарога гушшера " од Драгутина Ј. Илијва и досуђена јој је награда од 40 Фор. Према оцени А- Сандића није нримљена за „Летопис" приповетка из народног живота: „ На клизавој сшази " од непознатог писца; али је иста упућена одбору за издавање „Књига за народ" из задужбине Петра Коњевића, јер би пристала у ту народну библиотеку; но за тоје још нужно пристајање самог писца. — По оцени А. Сандића није примд>ен за „Летоиис" чланак:

„ Славни људи у исшоријн и биографији " од Марка Цара. — Издан је на оцену члану Милану А. ЈовановиИу чланак: „Ислам и његов ушицај на душевни живош н кулшурни развој народа му." — Снис: „ Дуван је ошров ," што га је извео и нрерадио Владимир ДимишријевиЛ, издан је одбору за „Књиге за народ;" — а тако исто и дело непознатог нисца: „Насљедсшво у АусшроУгарској и Србији." — Сшари рукоаисни докуменши (14 комада), које је поднео на откуп Милош СавиЛ из Арада, —- издани су на преглед и оцену Сергију ТНакраку- Пинићу. — Одбијена је молба неких писаца, да им се врате рукописи њихових дела, ко.ја су на расписане награде анонимно поднели, пошто се нрема распису за награде рукописи не враћају, као што је то у своје време увек у новинама објављено. — Остали предмети били су од мање важности.

Ч И Т 7 Л> А. (•\ Јован Рндић) јубиларни чарох субошички и члан консисшорије бачке преминуо је у Суботици 24. септембра (6. окт.) о. г. после дугог и тешког боловаља у 77 ој години живота свога. Покојник беше један од одличнијих свештеника српских. 0 Божићу године 188-. прославио је 50 годишњицу своје свештеничке службе. Тај недесетогодишњи јубилеј нокојников описан је у „ Гласу Исшине " од године 1889. бр. 2. стр. 30. Покојник беше такођер на гласу са своје проповедничке вешгине. Као парох нровео је у Суботици близу четрдесет година; а служио је као свештеник и у В. Бечкереку и Црњи. Уживао је велико поштовање не само код својих парохијана и Срба, него и код осталих народности. Покојникови синови су : др. мед. Пера Радић и др. Ђорђе Радић, нознати писац српски у струци економској и про®есор ратарске школе у Краљеву у Србији. — Нека је вечна успомена честитом нароху Јовану Радићу! (У броју што долази саопштићемо о нокојнику опширнији некролог, јер нам је за овај број доцкан стигао. Уреднигишво.) РАСПИС НАГРАДД. „Машица Сриска " расписује из Фонда Јована Наке В. С. Миклушког за г. 1892. ове награде, и тражи, да се за њих напишу: I. Ова дела: