Српски сион

Б р . 44

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 709.

следица, бројног умножавања нашег народа, којн, наравно, и свој носед проширивати мора, а н проширује. (Да ли је и колико је комбинација ова на стварној иодлози основана, најлакше би се осведочити могли из овогодишњих „тачних описа парохија", из којих би се тачна сума свеукуинога распорезаног нарохијала срачунати и с Фактичном потребом сравнити дала.) Према реченом држимо, да расиорезани целокупни парохијал у горњокарловачкој дпјецези далеко надмашује садагању Фактичну потребу, и даље, кад би се тај исти парохијал савесно и тачно сабпрао, да би и већу потребу, пак можда и ову, која се у овом чланку износи, подмиривати могао и подмпривао. Према подели, коју си ми замишљавамо, било бн у горњокарловачкој дијецези: 35 парохија I. разр. по 1000 ф . = 35.000 ф. 65 „ II. „ по 800 „ = 52.000 ф. 30 „ III. „ по 600 „ = 18.000 ф. 8 протонр капеланија по 500 „ = 4.000 ф. Укупна дотација 109.000 ф. Ако од ње одбијемо садању дотацију како је горе означено у износу од — — — — — — — 95.000 ф. Показује се међу њима разлика од 14.000 ф. Ма да је потписани уверен, да бп се та разлнка или вишак и сада распорезаним парохијалом сасвим покрити дао, ипак би у противном случају нашао он своје покриће у новим начином распоре заном иарохијалу, који бп за цело већи од досадањег био. Па кад ни тај — што сумњамо — не би доспевао, а оно би мањак морао неприкосновени фонд допунити, који би према §. 13, рескрппта и сада морао 6—7000 Фор. годишње припомоћи „за подмирење недостатка" приносити. Дотацију овдашњега свештенства сачињава још и сеснонална одгатета од 200 Фор. годигање, коју сваки свештеник из државне благајне нрима, ношто у Гор. Крајини нигде сесије нема. Не маримо овде испитивати и расправљати питање, да ли је та сесионална одштета премалено одмерена; колнко данас вреди згоднија економија и у Гор. Крајнни и т. д., —- али

смо ради указати пут и начин, којим би се овде свегатенству помогло. Кад би се све садагање системизиране капеланије — осим протопресвитерских — укинуле, које, као гато смо видели, и онако само на папиру постоје, а тако исто неке сувишне парохије редуцирале, испразнпо би се леп број сесионалних одштета, које би се н боље и праведније употребити дале, но гато се сада употребљавају. Из новца, наиме, који отуда потече, деле се свегатенству, црквеним општинама, а и свештенству за полазак купатила (!), потпоре, — свакојако сврха, којој се не да прпговорити, ну, кад се сетимо, какових ту све не треба препорука и мољакања, онда ће нам за цело сваки брат одобрити, ако кажемо, да би боље било, да се никако и не деле, него овако. Најправедније би било, кад би се тај расположиви новац поделио једнако на све свегатенство, или другима речима, кад би земља и њено претставништво верозаконском прпносу наше цркве вотирала незнатну повишицу, која не би више од 5—6000 Фор. годишње изнашала, пак пзједначила сесионалну одштету горњо карловачког свештенства са угарским дпјецезама, т. ј. повисила ју на 300 Фор. годпгање. Впгаак тај не би оптеретио земаљски бнџе, а побољшао би знатно оскудно стање нашег свештенства, које ту повишицу и обзиром на своју преважну, одговорну и општекорисну службу потнуно заслужује. Ако нигде, а оно би се овде са незнатнпм сретствима много добра дало учинити! Ну, на крају још неколико речи. Ако се икада дотација овдашњега свештенства било ма којим начпном преустроји и уреди, не би смеле руковати исплатом њеном политичке општине као до сада^ иначе му није ништа поможено, него је све остало на папиру. Ово је управо оно боно и вредовно место нашега опстанка! Шта зарад ове околности свештенство трпи, познато је на жалост по свуда, пак с тога не ћемо о том овде речи трошити. Свештенство ово види и очекује спаса бедној својој ексистенцији једино у том,