Српски сион
С тр . 710.
„СРПСКИ СИОН."
Б р . 44.
да у будуће дотацијом његовом рукују државни иорезии уреди као м римском свештеничком конгруом, т ј. да политичке општине сабирају у народу парохијал, па га заједно са државним порезом — порезнима уредима шиљу, који би опет њим исилаћивали свештенство исто онако, као
и чиновнике и римске свештенике. Али, чини нам се, да је од свих „пустих жеља", које у ово неколико редака на свет изнесосмо, ова „понајпустија". Узрока не ћемо навађати, ма да је готово „рукопипателан", јер би се могао криво тумачити. Из Лоуња. — е—е—
ЗНАЦИ ПРАВЕ ШСТОВЕ ЦРКВЕ. (Против учења Вл. Соловјева.) (Наетавак.)
и смо већ у суштини прегледали '^латинске разлике и просуђујући
ЗД^ове ријечи, које нам г. Соловјев пришива, ми можемо тек судити, до какве напетости доведе га занешеност латинском искључмвошДу. У његовим ријечима већ се чује тон Фанатизираног човјека. Да би увјерили не толико њега, колико читаоце, у томе, да су латинске разлике, као лажна наука, осуђене гласом највећег авторитета за све иравославне. наводимо овде слиједећи одломак из „0кружне посланице источних патријараха", која, понављамо, има за нас символичко значење. „Ново учење, као да Дух свети исходи од Оца и Сина , измишљено је, усупрот јасним и нарочитим ријечимаГоп/ п •* п г спода о овом предмету: „иже ш оцд исуо дита", и усупрот исповиједању цијеле саборне цркве, које засвједочише седам ва сионских сабора, у ријечима: „иже Ф оцд ис^одАфаго". (Символ вјере). . . Оносесвојом грубом и нечувеном дрскошћу косну- них устапова,
ло самог Символа и измијенило је овај свеопћи залог хришћанства, проузроковало је толико смутње у мирној цркви божијој и раздијелило је народе; кад се је први пут појавило, онда је у име цпјелог народа одбачено било од двојице већ споменутих папа: Лава III. и Јована УН1, који је у својој посланици блаже ному Фотију назвао друговима Јудиним оне, који га први унијеше у символ; осуђено је многим светим саборима четворице источних патријараха; анатемисано је као новотарија и помножење Символа, на (тако званом) осмом васионском сабору, сазваном у Цариграду ради умирења
цркава источних и занадних. Тек што се је иојавило у западним црквама, оно је или само произвело друге изнимке, или је унијело мало ио мало друге новости, — које већим дијелом протуслове јасним заиовиједима Спаситељевим, изреченим у Јеванђељу, — које су брижљиво чуване и у оним црквама, гдје је уведено било, као : кропљење мјесто иогружења, одузимање од свјетовњака божанствене чаше и причешћивање нод једним видом хљеба, употребљавање опресника мјесто кваснога хљеба, искључење благослова из литургије т. ј божанственог призива свесветог Духа, — који нарушавају древне апостолске обреде саборне цркве, као: непуштање младенаца да приме св. миропомазање и причешће, женатих да приме свешгенство, признавање иапе за особу непогријешиву и намјестника Христова и т. д. На тај начин изврнут је цио апостолски чин свршавања скоро свију тајана и свију цркве- чин, кога се држала
древна, света и православна римска црква, која је онда била најчаснијим чланом свете, саборне и апостолске цркве." (стр. 4—8). Ево отворене и одлучне оеуде, изречене у име цијеле васионске православне цркве на латинске новости. Ми не схваћамо, како се, нослије тако отвореног и одлучног приговора иапизму са свима његовим новостима, усуђује г. Соловјев по нављати језуитске хуле на иравославну цркву, као да нису латинске новотарије осуђене судом васионске цркве, да се наше православље састоји само у одрицању, да је то одрицање ствар наше само богословске школе, а не народа? Нека зна,