Српски сион

Б р . 49

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 789.

СТЕЧАЈНИ §. 268. „Предлога за уредбу о у^стројству прав. српске народно цр квене автономнје" и т д. нредлаже саборски одбор ради нолагања стечајног испита за нароха једно пспитно поверенство за сву митрополију у — Карловцима Хоћемо ли ногодити мотпве тој измени рескрпптуалне (§. 5. VI ) установе о стечајном пспиту за парохе — не зпамо. Али држимо, да су са^орски одбор при овој измени руководила поглавнто два мотива, Један Формалне, другп стварне природе Први би био: да се устаиовом једнога поверенства већ Формално подмгне значај и цепа стечајног испита ; а другп : да се нредложеним поверенством, какво бп се у Еарловцима могло саставити, осигура стварна вредност и строгост тога нсппта Мотиви су хвале вредни али из разлога, који ћемо навесги не можемо се сложптп са установом једнога поверенства за сву митрополпју. Тај разлог је у томе: што би она отештавала, а делом и онемогућавала иолагање стечајних иснита многим кандидатима за парохије из Финанцијалних обзира. Јер замислимо удаљеност Карловаца од пакрачке и горњо-карловачке дијецезе, на и будимске и вршачке, и бнће нам одмах појмљиве и уочљи ве оне жртве које би грдна већина кандидата имала да иоднесе, ради гголагања стечајног испита. А пптање је: би ли их свн могли ноднети, или и кад би их и поднели, са каквнм бн то последицама за њих било скопчано. Мн страхујемо са разлогом, да би установа само једног испитног новеренства особито оне нрве две дијецезе препунпла администраторима, па п доживотним администра горима парохије. За првих годипа не бп кандпдатпма дозвољавала материјална средства, да исиит иоложе а с' године у годину чекајући да се средства побољшају, прошла би и воља и морални услови за — испит. Ако ово стоји, онда је спгурно, да бп установа једног испитног новеренства про-

испити.

машила своју цел и крај лепих и племе нитих мотива, којп су је саборском одбору диктирали. Зато бисмо ми били мишљења — с' обзиром на те мотиве — да се установе бар два иоверенсшва и то: једно у Карловцима, а за пакрачку и горњо-карловачку дијецезу у најзгоднијем тамо месту, Иа је и тиме Формалном мотиву задовољено. А да се ипак задовољи и стварном, могао би св. синод, односно митрополитнатрнјарх изашиљати к' испитима тога другог поверенства свога повереника, који би тамо имао право надзора испитивања и решавања, па ако је потребе и председавања. Трошак не би био баш тако велик, најош можда једаред само у години ! Кад се са тпм стечајнпм испитом за парохе упореде стечајни испити протонрезв^терскп (§. 276 ), па кад за ове може постојати у свакој дпјецези испитна комнсија, онда је сасвим могуће, да постоје ако не у свакој дијецези, а оно бар два поверенства ради нолагања стечајног иснита за парохе у целој митропрлији. То је наше мишљење У §. 271. побројани су предмети, из којих би се но предлогу саборског одбора имао полагати стечајни испит за парохе, а у § 277. за протопресвитере. Сасвим је оправдано, да су из ппедмета за онај први искључени : догматика, ексегетика и морално богословље. Али не знамо, зашго пије саборски одбор, истим разлогом, којим је искључио ове предмете, искључио и црквено право, а зашто је завео литургнку? И ово су два предмета школска, внше теоретичка, из којих богислови полажу испит нред проФесорским збором, који га н класиФикује из њих. Зашто онда и на стечајном испиту? Пасторалка, не са својом теоријом, него са доказивањем нрактичне вештине кандидата питањима пасторалним, има своје место на стечајном испиту као п ироповедање. А кад је у ред предмета за стечајни нспит уврштено нолагање испита из пра вила и обреда црквених, онда је литурги-