Српски сион

С тр. 790.

„СРПСКИ СИОН."

Б р. 49.

ка већ тиме са својом практичном цељу заступљена на томе испиту. Тако исто и црквено право са нознавањем уредаба и наредаба, које се на парохијско зваље од носе, а треба додаши још и — закона. И онда би п литургика и црквено право требало да се искључе из предмета за стечајни испит, из разлога истих, који су искључили догматику и т. д. Установу протопресвитерскпх стечајних испита поздрављамо с радошћу и добродошлицом и можемо само захвални би ти саб. одбору, што ју у своме „пред логу" — нредлаже. А од сабора очекујемо, да ју п прихвати. Јер та је установа потребна, а биће и корисна и само од добрих и иовољних носледица. Ималн бисмо само један додатак У §. 277. после речи „власти дотичне дијецезе," да дође: „црквени закони", па о-нда „земаљски" и т. д. Јер осим свију иобројаних у §-у уредаба п наредаба, и о сим земаљских закона који се односе на цркву и школу, потребно је и знање закона строго црквених т. ј. канона. Да се пак уредбе и наредбе, које се од-

носе на иарохијско звање(271. §.), и све уредбе н наредбе нобројане у §. 277., могу иоставити као предмети за стеча^не испите морало би се најпре свештенство ноставитн у могућност и положај. да те нредмете може упозпати и учити Уредбе н. нр. Архијерејског Синода, нормативне наредбе разне и т. д., то су махом рет кости, које се не могу ни упознати. Ми бпсмо дакле били мишљења, да се све ове наредое , које стоје у крепости, гишамаају у једну књигу. Онај, који би се нримио њене редакцнје, знао би у њу унети и на згодан начин истаћи и све установе земаљских закона, које се односе на цркву и школе а стоје у креиости. Г'а штампањем те књиге, које је потреба и важност очигледна и несумњнва, ваљало би нричекати дотле, док уредбе, које би будућп сабор донео, не би постигле највишу санкцију и ступиле у живот. Трошак би око штампања исплатила сама књига, а уредник те књиге свакако би имао бити хонориран од саборског одоора. Јован ЈеремиЂ,

парох Пачиначкц.

-е—

рл^мкттеимк: нккоторунхћ мћоп, ш , одок-книхшхч, олнгелнихт. VII.*) Оу . нилли Ж( !1 К1ДМИ мскел Ф. (V 1ер8сллилла не Лл15ЧаТНСА

но ждлти ЧУВ -ћтоелнјд Очд. Кога сам год занитао да мн преведе ово место, сваки ми је превео овако: А с њима и једуКи заиоведи им да не иду из Јерусалима и т. д. Овај партицип мдмн изгледа као да је од 1асти што значи јесши , алп тому се противи матица и сви иреводп. У матици стоји: у.а.1 аига^л^оиегод ^сипју/е/Ј.в)' сојто^ с К у ТО ' [едово^гјцшр /шо^СЕбОса . —гга/иСо) не значи јести него скуиишц сабрати , зато у латинском нреводу гласи то место овако: Ес сит Шхз сопуеп1епз тап^аућ ехз, пе аБзсесЈегеШ; Н1его5о1ут15, зес! иђ ехрес1:агеп1; рготЈазтпет Ра1г15, иа зато је п Лутер то место овако превео: ХЈпс! а!з ег 51е уегзаттек ћа11;е ; ђеГаћ1 ег Јтеп, с1аз5 З1е П1сћ(; уоп Јеги5а1ет шсћеп, зато је и чешки нреведено овако : А зћготагсНу је рпкага! јтт, аћу г Јегига1епха пеосЈсћагеН,

Гл. I ст. 4 д-ћлн лност. зато ])уски нревод гласи овако: И собрав-о ихђ , сказалт. имт>: не отлучаитесв изђ Је русалима, но жднте об®шаннаго отг отца; па зато је н наш Вук држећи се оригинала и свих других нревода нревео ово место тако нсто : К сабравши их заиовједи им да не иду из Јерусалима него да чекају обеЛање очино. Па тако је и у словеначком и бугарском иреводу. Свп се слажу са матицом. Само је дакле црквенословенски нревод одступио од матице те има јесши место сабрати. То би заиста чудновато било, да се сви нреводи слажу са матицом а само црквенословенски превод да нешто друго каже, што није у матици. Ја ћу покушати да ово протумачим и покажем, да је могуће да н црквенословенски превод одговара матици, јер идми не мора значи-

*) Ово је наставак сличних чданака из бр. 8., стр. 12^. овога листа.

Ур.