Српски сион

Стр. 804.

„СРПСКИ СИОН."

БР. 50.

лести свештештк може дати лека : одвраћајући људе од тежње за слашћу и уживањем, новцем и богатством, а учећи их смиреиости, скромности, штедљивости и задовољству. Али како ће свештеник друге одвраћатн, кад и сам у сласти плива и ужива, како ће од среброљубља друге одвраћати, кад и сам „сревролговилгА нед З гоклкх шл»рачдетса", „кад попо на силу Бога осигурава своје материјалио стање;" и како ће свештеник учити друге смирености, скромности, штедљнвостп н задовољству, кад се и сам горди и узноси; кад се и сам облачи „вх порфгрЗ и кгссопх," кад му за попадијом шушти свила и кадиФа и кад на њима и деци им сија сребро, злато п камење драго; кад и сам немилице троши и расипа; кад и сам није „доволена

овроки своилан;" „кад ]е попу мало парохије, па макар му и цијели округ дали"?! Да, бадава је реч и поука, него „углед буди вјернима у живљењу." По правилу имао би свештеник сваку своју дужност обављати вољно, тачпо и савесно читајући молитве „косно" — лагано, јасно и разумљиво и сваку црквену песму „со слаткоггћ1тл\ж" — леио и умилно певајућп; по себп се разуме, да по иревасходству црквена богослужења: вечерње, јутрење и службу божју нобожно свршаватп ваља; јер сме ли се н може ли се друкче вршити „дело Господње?" може ли се и сме ли се друкче приносити молитва Богу Творцу ? може ли се и сме ли се друкче служити служба Божја? (Наставиће се.)

ШТА СМЕ — ШТА НЕ СШЕ БИТН ? Пише Марковић-Ердељан, свештенички кандидат.

(Наставак.)

равославно црквено право отворено српски вели: Крштење се има оба вљати у цркви и само у изнимним случајевима у кући. Ми, на жалост, познајемо једног духовног пастира, који ове јасне речи тумачи по свом ћеа>у или боље рећи у корист свог комодптета. Истп јавно доказује, да се под речима: „у изнимним случајевима дозвољава се крштење и у кући," може разумевати не само умор од званичних већ и од нриватних дужности. Па како мисли, тако н ради. Лепо вам тај особењак без икаквог страха од самонреговарања и без икаква стида обавља св. тајну крштења у 7 својој сиаваћој соби, где пребива и пуши. На сваку нашу братску опомену и основана доказивања, — да тако што просто не сме да буде — увек је остао при свом првом одговору : „Тешко православљу, док јаја какоћу." Он се није дао усаветовати, него је и даље иогрешно иоступао. Ово се износи на јавност из двојаког разлога: прво, да докажемо. да је наше

тврђење здраво и основано, а друго, да тпм уверимо неке, — којн су до данас тог уверења били, да је само оно добро и истина, што старији тврде — да и млађи могу имати право ! Наше тврђење је ово: да се под речима „у изнимним случајевима у кући" разумева слабост, болест, јака даљина, а уз то још и ванредне прпродне непогоде или друго гато овоме слично; даље, у кући детета, а никако у свештеничком стану . . . Не можемо никако веровати, да се дозвољава обављање св. тајне крттења у соби свештеннковој ни због умора услед званичних дужности, а још мање због нриватнпх послова. Рекли смо, да је такав поступак за осуду, па нек' нам је дозвољено и доказати. Правило 31 во трулског сабора вели: Клирици, којн свргаавају службу, илп крсте у молитвеним одајама, гато се по кућама налазе, наређујемо, да то имају чинити са приволом месног епископа; и за то, који клирик не буде на овај начин то чувао, нека буде свргнут.