Српски сион

С тр . 806,

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 50.

Вукотић са дивном китом Андријевичких грађана и каиетана. Били су ту капетани : Захарија Бакић, Захарија Протић, ЈеФрем Вакић и Михајило Протић, сг. г. доктором Новицом Ко вачевићем и са 20 одличнијех грађана Андријевичкијех, који су одмах посље одмора дошли да се преставе митрополиту и да му честитају срећни долазак. Исте вечери била је варош окићена са тробојницама и најсјајније освијетљена са околним брдима Владошем и Башњаним брдом, те су Колашински грађани в«дили срнско коло уз свирку и нопијевку, пуцајући из ревољвера и веселећи се до пола ноћи. Г. окружни капетан, Богдан Дробњак, дао је гостима свечану вечеру у великој дворани према главноме плацу. Сјутра дан у неђељу војничке трубе дале су знак освећења, те су се неколике чете убојних тојника око цркве сакуниле, и у војиичке редове поставиле, са командирима и оФицирима, те је испред истих г. митрополит МитроФан са свештенством и главарима прошао, те су све чете војничке почасги указале; по том се мно гобројно свештенство са митрополитом у свештеничке ризе обукло и свети обред освећења извршило, и за тим је одпочета свечана архијерејска служба, на којој је говорено многољетсшвије " Његовоме Височанству књазу и књагињи и свему владајућему Дому. Посље нричасна г. митрополит говорио је врло значајну бесједу о свечаности и нодигнућу овога свегога храма,

и о очинскоме старању Његовога Височансгва за град Колашин и за витешка илемена Морачане и Ровчане, који су вазда остали вјерни аманету својих предака, и који су очували знатну задужбину царске куће Немањића у валовитој и кршној Морачи, која евједочи велику проптлост нашега народа. Посље службе окружни капеган г. Богдан Дробњак давао је војницима и народу пиће, гдје се лијепих здравица изговорило и хорило : живио Госнодар ! У подне дават је свечани објед г митрополиту, свешгенству и главарима Васојевићкијема, на коме је напио ирву здравицу г. митрополит Његовоме Височанству Госнодару књазу Николи и Његовоме владајућему Дому, а после је напио здравицу г. Томаш Вукотић г. митронолиту као глави цркве, а игуман Морачки г. Михајило Дожић напио је војницима и Српству, са жељом, да се ослободе Високи Дечани, да не чаме под мраком турскога насиља. Овој здравици пљескало се рукама од радости у неколико пута, н одушевљењу присутнијех краја није било. У понеђељак 11. нов. држао је г. митрополит архијерејску службу са парастосом поги^ нулим јунацима из двије Мораче и Роваца; а у уторак 12. нов. одпутовао је нреко Горње Мораче, Јаворја, Ускока и Крнова у Никшић, да тамо више Растовца на Орах освешга другу новоиодигнуту цркву. У Колашину 1891. Филип Радичевв!, протођакон.

ПРЕДЛОГ ЗА УРЕДБУ о устројству православне српске народно-црквене автономије у области карловачке православне српске митрополије. (Наставак.) §. 38?>. Наставни течај у оба одељења учитељске школе траје по четир године.

Глава Учитељске школе. 382. За образовање српских народних учитеља и учитељица постоје у опсегу иравославне српске митрополије српске учитељске школе. §. 383. Свака срнска учитељска школа има два засебна одељења, једно за образовање учитеља, а друго за образовање учитељица. §. 384. Учитељске школе издржавају се из српског народно-црквеног клирикалног школског Фонда и осталих за издржавање једне или друге учитељске школе нарочито намењених заклада и завештања.

§. 386. У учитељску школу нримају се те лесно и душевно потпуно здрави младићи носле навршене 14. године живота, који су бар с довољним успехом свршили чегир разреда гимна зије, реалке или грађанске школе, — и оне душевно и телесно погпуно здраве ученице, које су навршиле 14. гсдину живота свог и свршиле четир разреда српске више девојачке или грађанске школе. При уписивању у први разред полажу како ученици тако и ученице пријамни испит из српског језика, из црквено-словенског читања и ма-