Српски сион

С тр . 822.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 51.

ПАРОХИЈСКЕ СЕСИЈЕ И БИХОВИ ДЕЛОВИ НА ОПШТИНСКИМ ПАШЊАЦИМА. -Џ де год је снроведена деоба власте-

?-$ лпиства са општином, ту н иарохијској сесији дотични део на

)е иринао 1и део на пашњаку као компетенција

општинском пароха. Где је учињена комасација пашњака, ту парох н ужива ту комиетенцију А врло је редак случај, можда га код нас и нема, да ју ужива и онде, где комасација није спроведена. Зашто? За то, јер се сваки свештеник клонио одијума и беде, коју би могло излучивање компетенције парохове из онштпнског пашњака изазвати кад би шо излучивање тражио сам иарох. Клонио се, јер се бојао. Тој бо.јазни сваки ће наћи разлога, ко год познаје расположење и назоре нашег сеоског ратара о пашњацима, о комасацији ових, па још о излучивању једног дела из оиштег пашњака, н још кад тај део има да припадне нароху! Неулшвање нак тпх компетенција, које ирипадају иарохијским сесијама на онштпнским иашњацима, на штету је пароха, који тако губе редован и известан годишњи ириход од 100 — 300 Фор. Ношто свештенство не сме до тога сасвим легалног и праведног прихода да дође. јер се боји опасних последица за себе; иошто би излучнвање комнетенције па рохијских сесија из општинског пашњака ио самим свешшеницима било од рђавих иоследица за добар одношај свештеника према настви, који је неопходан за врше ње позива и мисије свештенпчке у тој настви, —

то смо ми мишљења: да ои ваљало у дотичном §-у будуће уредбе о дотацији иарохијског свештенства уврстити наро хијску сеснју као дотацију иароха овако: Дотација нароха састоји ее у овоме : а.) годишња илата у готовом новцу, б.) сесија земље, где је има, са ирина дајућим јој делом на општинском нашњаку, који се делови имају, чим ова уредба стуни у живот, својим нутем и начином пзлучити из оиштинских иашњака и иредати у посед и уживање нароха и т д. Ову одредбу уредбе о дошацији иарохијског свешшенсшва имао би извргииши саборски одбор. иутем земаљске владе, односно политичких области без питања и без сутицаја иароха Саборски одбор односно конснсторије нмале би још издати наредбу иаросима, по којој би ови били дужни, под личном одговорношћу, иримити и задржати у носеду излучене делове пашхћака, кад им политичгке области ове буду предале у посед и уживање. То је начин да пароси дођу до свога легалног и нраведног прихода и дотације, коју им пружају иарохијске сееије, а да не до(ју у сукоб са иарохијанима. А кад се узме у обзир, да наш сеоски народ више пута баш чека зановед и налог на да нешто учини, онда тим пре треба овако учинитн, као што предложисмо. Јер баш у овом случају — чека заиовед, чека да, му се каже: мораш! Бошко.

ПРЕДЛОГ 3А УРЕДБУ о устројству православне српске народно-црквене автономије у области карловачке православне српске митрополије. (Наставак.) ло, чула и дух развија и за наставу у основној 0 орпскзм вероисповединм забавиштима. гаколи спрема. §. 419. Срегсгва забавишта су : игра, рад,

Цел и сретства забавишта. §. 418. Цел забавишта је: да помаже дечије васпитање ире школског доба, да дечије те-

посматрање ноЈединих нредмета и слика и разговор о истима, причање, певањеи радови у врту. §. 420. (Јвако учење, сличн<> оном по школама, искључено је из забавишта.