Српски сион

Б р. 1.

хтпскн сион.

Стј*.

<.

ееби нрисвоЈити — да :зиамо дакле, да јс »емљиште, иа коме ]»адњу отиочип.емо чисто паше, те да ће и оио, што на том земљишту П])нвредимо, однегујемо и иодигнемо, увек иаше остати и увел: само нама и нашим синовима и наследницима користити — треба не само тачно да обележимо своје од ту1,с1а. већ, боље сигу^шости ]>ади, треба да нодигнемо но ивици свога и туђега зем.1,н1пта чврсту ограду и ненробојни бедем, који ће нам чувати својину од свакнх сно.вашљнх насртаја. Та чврста ограда и иепробојни бедем — то је наша црквеноиародна пвтономија. Бедем тај подижемо, дозжђујемоиучвршћујемо ми пе с намером, да га испречимо п;;мећу иркве и народа, између јерархије п настве, или између овог и оног сталежа, те да тиме — у зао час — још више оделамо своје од свога — већ га подижемо, дозпћујемо н учвршћујемо за то: да сачувамо, 1 заклонимо и осигурамо своје оиште добро од сиољашњих насртвјаЛХо томе дакле уређењем наше прквено-народие автономије, не смерамо ми да осигуравамо своја нрквепо-јерархична права, према правима свога ])»ћепога народа плИ обратно, да истичемо слободу свога народа над слободом своје нркве п])авославпе, или иреимућства једнога сталежа у народу нрема правима другога сталежа тога истога свога народа — већ мн смерамо и хоћемо да уредимо нашу црквеио-пародну автономнј у ирема држави п према онима, које у народном смислу не можемо својима називатп. Кад пак уређење наше нркв. нар. автономије имаде такав смер, — онда не разумемо, на што толике вике, распре и страети већ при ирипремном послу за то уређење! Оправдане вике и разложнога незадовол>етва н страсти могло би бити само онда, кад би се осетило, да нам се зида такав бедем цркв. нар. автономији, који нас не ће моћи одбрапптп од сиол.ашњих нанадаја, кад би приметили, да се у том бедему нашега народиога онстанка намерно, или непажњом остављају отворена врата или окна, крОз која бн нам могли спољашњи утицаји досадити.и тековину нашу у опасност довести. Али, колико смо тенор те вике слушали и узроке незаДово.Ћству и страсти иснитали — вика, пе-

задовољство и страст не долази отуда, што би можда неко хтео, да па бедему автономпе зграде оставља отворена окна за утицај с иоља, већ — за чудо — незадовољство се јавл.а и страст ])азвија с тога, што се хоће, да своје властито земљиште ио правплнуа ранионалие економије целисходно парцелирамо, да свакоме, но сноеобиостима и нозиву, иоље рада означимо, да уведемо с једпе стране строгу иоделу рада, а с друге стране тачан иадзор и контролу над. радницима, — те да, иосле толиког сиремања за рад, једном веЛ и радити иочнемо. Да лн је нрн таковоме смеру уређења иаше иркв. нар. автономије вика оправдана и незадовољетво разложно — о томе ие 1 ћемо говорити, али ћемо само нагласити, да је иосле толиког отимања о ирава веК крајње време, да се сетимо једном и својих дужности. Ако су се у тешком и дуговремепом послу око уређења наше нрквено-народне автоиомије најбоље наше епаге истрошиле, — ако се на нашем црквеио-просветном пол>у за двадесетину година само за то није ништа озбиљно, темељно и практнчно радило, што су наши нрјбољи радепици за све то време заузети били теоретском органпзаторском радњом, — ако је наше нрквепопросветно поље само за то коровом обрасло, јер су еинови иародпи сву снагу и све силе улагали и утропшли око иодизања илота и ограде око тога поља автономног — онда је наша црквено-народна автономпја и суј внше скупа, те бисмо се — гледајући густим коровом обраслу њиву нашег народнога жнвота — могли један пут за свагда оканути узалудног и непрактичног посла око вечитог уређивања вечито неуређене иаше автономије — те у место тога иочети непосредно и озбиљно радитн на пољима иаше цркве, школе и народие иросвете, на ма та нол>а и неограђена оетала. Јер заиста онај многи рад и големи труд, што су га наши иајумнијп људи улагали у иосао око уређења наше цркв. нар. автономпје — да је са ирактнчнпм емером улаган непосредио на уианређеп.е цркве, школе и пародне просвете, да је употребљен на решавање практичпнх задатака, на лечење пашпч тепгкпх застарелих ]>апа — без еухпј/е бн пам : и«<||р)а имао отуда далеко веће |;\)ристи

Н.0 шТо