Српски сион
бр. 1 „СРПСКИ је сваке годпнс с тога, тто на тај дан „Матпца Српска" држи свечаиу ееднпцу, на којој се др'л;е беседе у спомен знамеинтнјпх кљшкевиика н уметннка, који су српеко име својнм жнвотом и радом ирославили. Уз то сс на тај дан држн у Нов. Саду знаменита гимназијска беседа, којој ваљда нигде равне нема. Црквену прославу ев. Саве у Новоме Саду, увенчао је својим присуетвом иреосвећени епископ горњо-карловачкп г. Михаило, којн јс пре одлаека свога у своју епархнју, дошао још једном у Нови Сад, да одслужн овде свету и божапетвену литургију. Са г. еиископом дотиао је н преч. г. прота Ј о в а н В у ч к о в и ћ, проФесор карловачке богословијс. Св. лптургију одслужио је преосвештени г. еинскоп у заједници са меснпм свсштенством — леио н торжанствено. После св. литургнје донтао је г. епископ у иратњи силнога народа у гимназијску дворану, где је еврштто свечано водоосвећење. При крају водоосвећења говорио је проФесор т-. Тихомир Остојић лепу бессду „о врховној це.ти васпитања" нлн о васиптном идеалу, а носле тога причао ,јс живот св. Саве осмошколац Гедеон Дунђерскп, дочнм је г. нроФесор Ј. Грчић нрочнтао имена ктитора и ириложника новос-адске срп. вел. гпмназије. . На св. Саву по подне држана је свечаћа ссдштца „Матице Сриске", у којој је г. Милан Савић говорио о сликару и књижевнику Новаку Гадонићу, а г. ироФесор А. Сандић беседио је у спомеп елавном Фрањн Миклошићу. На овој свечаној ссднпци „Матице Српске" био је ирисутан и нреосв. г. епископ Михаило. — (Опроштај преосвештеног епископа горњокарловачког г. Михаила са богословцјомкарловачком.) У петак 10. јан. о. г. дошао је преоевећени етшекои г. Михаило у просторије карловачке богословије, да се прије одласка у своју дијецезу опрости са проФесорима и слушаоцима овога завода, у коме је нешто нреко године дана и сам као наставник радио. Улазећи, праћен од свнју проФесора, у аудиторију друге године у којој су га сви слушаоци дочекали, поздравл.ен је г. епископ нојањем „ис пола ети деенота". Заузсвиш мјссто за катедром, окружен нроФссорима, епископ иоче тронутим гласом свој опроштајни говор, у коме сномену како је у доба, кад је добрп наш нрвојерарх преузвишени г. Георгије прегнуо да овај богословски завод из мртвила пробуди, 11 он дошао да у том заводу радп. Мснонједи задовољно, да му савјеет његова не нребацује да
СИОН." С тр , 47.
елужбу своју иије вршио са највећом вол.ом н одушевљењем, што п бившп слушаоцн његовн по душн могу посвсдоЧптп. А еад, тужпнм срцем раетајућн ее еа заводом, е којим се тек био сродио, преклнње узданицу цркве н народа, да се с л.убавл.у и са одушевљењем лати свога посла, да се брижно спрема за велики свој нознв прошпрења н учвршћетБа чнсте п иичнм неиомућепе божанеке науке небеског учитеља, Христа Спаентеља, у народу ерпском. Добрп свештеннци, свештенпци чнета н племенпта срца, једнни су спае срнскоме пароду који је, заражен неприродном за њега културом западнога свнјета, почео поертати и уклањати се с нута, на који га уиу1)ује православна црква, његова свагдашња вјерна пратилнца п чуварица. Има у нашем иароду, рече Јтреосвећени владика, људи који су ее проелавилн и славс ее дјелима ума свога, али мало их-је који нас усрећују чинима хришћанскога срца, Коло тнјех људп чистога ерца, треба да проншрн наша богословија, п.езишт слушаоцн. И нреосвећенн владика сретатт је, што може рећн, да је наша богословија ночела у новије доба, заслугом Његове Светости патријарха нашег г.Георгиј а, у томе правцу радити. II то чнни преосв. владицтт лакшим растанак са богоеловнјом нашом. Он вјерује да ће она, отргнувига се мртвнла, доћи на висину, на којој је желе видјети свн пријатељи цркве православне п народа сриеког. Бог нек јс благослови, бог нека утврди млађана срца ' њенпх слушалаца на доброме путу. Обраћајући се ироФесорима, захваљује им тт.нхов бивши брат п друг на л.убави п нредуеретљивости коју је од њнх уживао док је с н.пма елужио, па пх моли, да му н у будуће сачувају братску љубав. На ове опроштајне рнјечи одговорно је привр. управитељ г. Герасим Петровић са неколпко срдачних рнјечи, замоливши у светога владике благослов н проФесорима и слушаоцима овог богоеловског завода. На, то се заори сложна ијесма великог ,,тон деспотнн..." а свн међу тим нрнступаху руцп архнјерејевој. Ганут .Ђнвн овај опроштај измамно је из многога ока еузу слаткога задовољства. Дај Боже, евети владико, да се н твоје и п.иие жел.е и наде све испуне! — (Антиохијски патријарх Спиридон.) Па место аитиохијског натријарха Ге.рк-има, којп је ностао патрнјархом јерусалпмекпм, изабраи је од антнохнјеког сииода тавореки архнепнскои