Српски сион

Стр. 38.

„СРПСКИ СИОН."

Бр. 3.

се умило на извору вековима освештаног светог иредања нашег, и које иочива на станцу камену крстом искунљене вечне кљиге — светог еванђеља. Иа нрема томе и нреостаје ми нада, да — и ако се на обзорју нашем вију још за данас облаци и мутни и црни, да ће нас носле тодикога стеченога искуства, а у оне дане, када се буде преламала сламка над судбином нрквено-народних одношаја наших, загрејати једна мисао, једна тежња, а све у иравцу, који се клони иа праву и трајиу корист цркве, школе и народа нашег. А сад изричући своју пајусрднију захвалност пречастном саслужећем свепттен-

ству обојега реда, свима ноштовапим нзасланствнма, као и свима мплим зианцима и пријатељима својим, којн нису пожалили труда, да ову свечаност својим и])исуством увеличају; иодижем очи своје к небу, камо царује ца|) царева — Теби Боже велики и силнии, молим Ти се са сакрушешш срцем: да ме умудри и укрепи најсветија моћ духа Твога светог, да поред посведочене верности и оданости нрема цару и краљу своме, послужим светој цркви својој п милом роду своме: искрено, верно и одано, тс да животом и радом својим толико завредим, да узмогу за собом оставити поштено име — амин.

„ Установа еиархијских ироиоведника " нашем суђењу, та је мисао не само сувре— то је иова мисао, ново питање, које је мена, иего и прешна, а нотреба установе у 48. броју овог цењеног листа од 1891. епархијских ироиоведника ненобитна, копокренуо парох бачиначки, г. Јован Јере- рист несумњива." мић, тај одлични српски свештеник, који ЈКао ми је, али морам нрпзнати и искасвоју одличност трудом, вредноћом п оби- 1 зати, да се у одговору на горње питање латим радом засведочава. са г. Јеремићем не слажем. Размшпљајући Г. Ј. Јеремић „иустио је тој мисли о тој „новој мисли," том „новом иитању" лет на груди нашег високонреосвештеног не могох увидети „непобитпу потребу устаенископата; упутио је на колена нашег нове епархијских нроповедника,". не могох црквено-народног сабора" ; па како потни- наћи и уочитн „несумњиву корист такове сани ие спада ни међу чланове „нашег институције." Шта више дођох до уверења, црквено-народног сабора", а још мање мећу да је „установа епархијских проповеДнпка" чланове „нашег високонреосвештеног епис- -— ; излишпа, да је „корист такове инстикопата:" то је та мисао имала ирелетити туцпје" у мпогоме — никаква, уираво да високо изнад главе моје маленкости — меие би „такова институција" у нечем могла се то питање строго и не тиче. Па ииак, | бити п — гикодљива! За што и на- ком мисао та у свом лету дотакла се и мојих основу тако суднм — то хоћу у овим слабачких груди, нитање то заинтересовало ])едовима да рекнем и наведем — а ноштоје II мене и побудило ме на размишл>ање . вани читаоци овог виђеног листа нека, суде о њему. Не као „падлежии", него као 1 и сами, је ли тако, или није. свештеник и служител, н]жве и божијег олтара, хоћу да ])екнем коју о тој „новој . „Иднте и научите све народе кретећи мисли", да прозборим коју о том „новом их ва име оца и сина и светога Духа." питању" црквеиом; чиним иак то с тога, (Мат. 28., 19.) „Идите но свему свијету јер сам уверен, да је у братском збору и н проповједитејеванђеље свакоме створењу." договору елободна реч и мл^Тђем, иа баш (Мар. 16., 15.) и најмлађем брату. Ирва дакле н најглавнија дужност свеНа „нптање: је лн нотребна такова нн- штеничка јесте: иоука, ироиовед — „жива ститудија?" г. Ј. Јеремић одговара: „По реч. и Ту дужност своју има свештенство