Српски сион

С тр . 58.

„СРИСКИ СИОН."

Б р . 4.

исроиоповести, којс јс даиас позиато иод и.мсиом „одкЈнитавања" (^Уе^аиЛт«' е1кеге821е1с8) меродавна је данас наредба кр. уг. мнинстарстна богочастн и јавне наставе од 27. марта 1890. год. бр. 10.086., коју у верном преводу сво доносимо у сви.м оним деловнма јој, који сс тичу свештенства: „1ЛП. »ак. чланак од год. 1868. иаре1 )УЈе јасно и несумп.иво у иогледу деце и:ј мешовнтог брака, да иста но сноме снолу (роду) следе вери сво.јих родитеља, и нзјав.иује уједио, да ма какав уговор, ]»еиер :Ј или наређење, које се коси с тим «аг;оиом, у будуће је ншптаво и не мо;ке ни у ком случају нматн правнс вредности. Но и ако закои то са свим јасио и несумњиво оиредељује, инак се догађало и догађа се све једнако, да јс хришћаиеки евештеиик и таково дете крстио и крстп, које но иаре1 )Си ,у горн>ега закоиа другој вероисповести ирипада. Н ако таково поетупањс иикако пе одговара интенцији иоменутога закона, ииак се може деснтп случај, но коме је, према одлучиој жељи родител.а или абог местннх пршшка и других околиости, такав ноступак опрандан. тим пре и више, што је I;]>. куригја 5;5. §. ХС. зак. чланка од 1879, год. који стоји у тссној свезн са 1Л11. зак. чланком од 1868., тако протумачпла, да сам акт крштења детета, које но лакону п})ипада другој веронсповеетн, не сачињава кажп.пно дело, јер акт крштен.а сам но ссби не прејудикује оиредељењу закона. Нри свем том има 12. §. 1ЛП. зак. чланка од 1868. год. у пупој спази остати, јер тај §. био би плу:;оран. кад се пе бп њзвађао т. ј. кад деца и» емешанпх б])акова пе бн но своме снолу следила ве ])0исиовеети својих родитеља. Тога ради је неоиходно иужно, да падлежнп свештенпк, чијој вероисновести д те ио ;;акону ирипада — добије од дотичнога свештеника, којп је крштење неиадлежно, а.ш но нужди свришо — квапичну сведочбу о акту крштења, како би дотично дете у матр. записник своје иркве увести могао. Бивнш министар је окружницом својом, иаданом још 11. јулија 1884. бр. 24.727. иаредио, да кад год би евештеник таково дете — које но наређсњу закоиа другој

вероисиовестн нринада, н:: ма каквог у:рока крстио, дужаи је еведоџбу о акту крштења надлежном свештенику, радн уврштења у матр. записиик, иајдаље за 8 дана после акта крштења доставити иод ирети>ом у 53. §-у ХИ. за!п чл. од 1879. год. одређсне казне. Но што се пак осиов тога паређења, услед иомеиутог судског тумачења промеиио, те је ио томе н само то наређење у многом иостало беспредметно, с друге стране ношто се због вођења матр. занисника иоднжу честе тужбе, којнма лека треба иаћи, тога ради сам за иужно пашао, да прсма закључку министарског савета издам наредбу, која ће битн обвезана за свештенике свпх закоиом иризиатих вероисновссти — коју своју наредбу ша.кућн свим муницнпалним областима, уједно с поштовањем шаљем ју и пречасној енарх. властн, журпо молећи преч. епарх. власт: да изволи своје подручие свештенике, којн су на вођење матр. заиисника иозваии, строго унутити, да се ове моје иаредбе строго и тачио нридржавају, а на име: 1. Кад би год свештеннци, ма н;> каквог узрока крстили такво дете, које ио нарећењу 12. §. IЛI I. зак. чл. од год. 1868. ирниада другој вероисновестн, дужни су они без икаквог нотраживања, за 8 дана непосредно носле дана извршеног Ј .рштен>а, сведоџбу крштења, иадлежном свештепику уз повратни рецепис, и.та уручбепу кн.нгу званично доставити, без обзнра на нротивно наређење илн жељу, долазила опа ма с које странс. 2. Кад би год који своитспик такав горе оппсапи чин записао у матр. записиик своје цркве, прс по што би послао надлежном свештенику сведоџбу крштења у смислу горње тачке — има како па самој сведоџби крштења, тако п у евом матр. заииснику, на сходном месту, у рубрици „примедба" иеопходно увести и никад ни у каквом случају изоставити овај додатак: „ех оДо" — или „званично достављено Н. Н. парохијском звању" — место — време. За издавање матрикуларних извода било за ириватну било за ззанпчну уиотребу, надлежан је нскл.учнво онај свештеник, чпјој