Српски сион

Б Р . 4.

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 59.

јс вероисповести дотично лице ио закоиу дужио с.Бедити. На то матрикуларни заиис, сиабдевеи са примедбом, оиисаном у гор1 г,ој тачци и достављен иадлежном свештеиику — којн запис дотично наређеЈке• §. 12. ТЛИ. аак. чл. од год. 1868.: да деца, ио своме сполу вероисновести својих родитеља имају сл.едпти. ие мења и никакве правие нредпости нема — мо;ке се само за црквене цел.п у упутарњем нословању дотичнс вероисновести употребл.авати. П:; тих матрикуларних записа није слободно нн на приватно ни па званично потраи;ивап.е, било ]>ади саставл.ања статистичких нодатака, кретања становништва и иовачења, било ради

саетавл.ан.а другнх слнчних исказа, ннти и у нитањима јавпог нлн нриватног нрава, као иа ир. у интересу брачних, иасл.едиих н других ствари — никакве изводе издавати.4. Ако свештеник, који обавља крштење нрекрпш у горн.пм тачкама установљеиа наређења пли забране, у колико његов учин или немар не бн еладао нод строжију казпу — чини ирекршај и има ее са 10—-50 Фор. а у елучају ионављап>а еа глобом до 100 <1>ор. казнити. 5. Са овим паређем ставл.а се ван креностц наредба бнвшега мниистра од 11. јулија 1884. бр. 24.727." (Наставиће св.)

ГЛАГОЛ мздити.

Многоноштованн мој прнјатељ г. Т. А., I нроФесор у богословијпуРељеву, нотрудио се ј те.је у 52. броју „Срн. Сиона" стр. 835. еуистантивом гаждеже нотврдио још боље оно што еам ја хтео показати са основом мд, која долази ио мојем мишљењу у Дћли. свлт. апоет. гл.1. ст. 4.: сх нилшже н гадкш. Иетина једаје сунетантив ијиден У е у евезн са основом 1<1 д• али тај супетантнв управо долазн од газднти срнски јездити. Од глагола газднтн гласи вербални супстантнв гажднт чему би ерпско јежђење одговарало, кад бпсмо хтели на силу начннити супстаитив од јездити. Шзднти значи ус 1 и или ј ахати као и срнеко јездити што зпачи јахати: Гором језди Краљевићу Марко. Шжд{н"|( дакле зиачи јахаи.е, е.(ци1"аге, гажденТе на кони\-а (видн ]\1иклошића 1ех.), иа

и у тронару, који еиомиње и 'Г. А., мждпш нншта друго ие значн иего јахање, нремда на сноменутом месту ја бих пре превео гажджТе најездом, која реч долази у законику Душанову и значн штавт нли као што стојп у законику еила иохвалиа: најезда илн сцла нохвалг.на, а то значн: сила жестока, нлаха, нлаховита. Ја ћу још једанпут навести нео тропар како бн се тумачење ово боље видело: Жоре кезсожТд н нек^кцстка воз/ибтикше, гажденТе,нж кашн,нх, конн согонзсраннТн ХрТсгокк! (бол.е је-ХрГстови, јер Х^Тстокк! је еаевим рускп) аностоли. кцага иотоиисте дњклеинаго. и иотоиленул челосккн нзклекосте г,о спасенпо.

1>арловци.

Јов. ЖппаионпК.

шга&ав Ш№ пц о џ&шшшт итшж Пз: ,,1х' ЦГпхоп СћгеЦеппе" сл фх>лнцуског ш'еш-0 ... рић. (Наставак)

стина, папа прети богаташима будућим животом, ако не чине добре унотребе од евога богатства. Од увек се тако иретило, али ее елабо корнетило. Некакојп богаташ пошаље ватикаиекој благајнн округлу свотицу, иак ће му се

сви греси онростнти. Та то јс, барем, иознато целом свету! По Леону XIII. не би било нротивности мећу богаташнма и сиротиљом, и владао бн мс)>у ц,има иотиунн мир, кад би онн били добри хрншћанп. На који начшч да богаташи н енромаеи поетану