Српски сион

])р. 4.

живот нашег народа, отпор онакав, какав би без еумн.е био у удруженом евештенетву, какав ће н бити — ако Бог даде — у органпзоваиом, емишљеном деловању н.еговом. Иекуство улн. Иекуетво је многоме чему научило н наше евештенетво. Свештенство ее уверило, да еу данае недостатна она срества, којима и како се служило у прошлости у вршењу свога задатка. Уверило се, да у данашњој борби треба оруигје новога кова, друге оштрице. Уверило се, да рад иојединца иије кадар извршнти, што треба да изврпш — свештенство. У томе уверењу и избија тежња за удружењем. Оно што не може нојединац, покушаће сви; а увек ће пре и учинитп. Јер ма како да је иоједипац и сиремл,ен н одушевл.ен у вршењу свога позива, ма како даје раден и истрајан, —не постизава се тиме она цељ, која је ностављена целокупном свештенству, а која треба да се оетвари у животу цркве и народа целог. Рад нојединца нема код пас свезе са

11о : *је лп нзвеено, да кад епархијски проповедпик буде „сејао ееме," да тада ш Ге „семе падати једио крај пута, друго па камен, треће у т|ш.е" V Ле лн несумњиво, да ће тада — кад буде проиоведао епархијскп проноведник — слушаоцн „имати ухо ,(а чују " — да дакле ие ће бити крај ушију глухи? Ко јамчи и јамчнти моа;е, да тада — каД буде учпо енархијски проповедннк — т иоства пе Ге пзбегаваги ирилику, ,(а чује њпову реч " да вернп не ће „бегатн од цркве"? II не ће ■ш зар вернн још и .мање и слабијб „долазнтп у цркву," кад већ у иапред знају н знати могу — или ће бар из прре проноведи чутн — да је епархијски и])оповеднпк дошао ли и једино за то, да нх учп п поучава, па још н клре и изоолиШгва ? Још нешто. Наш ванстину „умом крилати" Змај у

С тр. 51.

деловањем других; нема ни утнцаја, нема резултата, јер нема јединства са делован>ем свију. А у делован.у свештенетва, у вршењу п.еговог задатка, у остваривању евештеничке миеије мора бити једииства, мора битп организације, мора бпти целине, да се иослужи целпин — нрг;ви н пароду. Већ п за то, јер: „Није града у једном камепу, Није војеке у самом јуиаку, Нит' у циглој еве мудрости глави!" А и за то, јер је служба и задатак свештенства тако мпогосложан и такве нежие природе, да ее пе мо;ке успешпо извршивати, а иајмап.е у целини изврншти, ако у томе нема договора и споразума, плана и системе, једииства, — о})гаиизације. У кратким потезима, али држимо маркантним, истакли емо цељ, смер и иотребу удружења и органнзације нашега свештенства. Хотомице иисмо улазили у појединости, . за сада. г Го остављамо другнм члаицпма. ;,Бошко.

дивној једној песми сВојој овако вели „неком иопи": Пиш у твоме сслу има свакојаких чуда : Нирпветра, смутл.иваца, голих сакалуда; А у теби вал.а да је иупо мудрих речп, Кад си поиа, буди нона, па та чуда лечи ! Сваке слун;бе предпчнца, својска п вал.аиа, Та пуно јс село кућа, пупе куКе махна. Та бар у вас има чуда свакојаке Феле: Л.удп пнју. деца псују, л;еие вам се беле." ( ,. Псвакнја" стр. 11:пк'])У другпх „чуда" једио је од најчелиГих и иајрасирострањспијих без сумн.е: „л.уди пију" — иијапство. Е „па кад еп попа. буди попа, па то чудо лечи!" Али јао! није само да „л.уди иију", него — и ,,иоиа иије " / II „пона" је заражен том страшћу, окужен том болешћу; и „иопа" је пао у тај пе.пгкп грех. 8на „пона" лек иротив те болести: умео би он саетавити и изговорити дивну и дирљиву реч п иоу-

„СИгСКИ СИОН."

а шпшлкнп »изадмаздад. (СвЈ.шетак.)