Српски сион

„СРПСКИ СИОН."

БР. 5.

« г ^и. (Насгавак.)

>Л1 ^'1

5!л1Л

I ЗАПИСНИК КРШТЕНИХ.

у^\ М

Ч.ј |.м воЈ)еи>у матр. аакисшша к])штешгх врло је важно питање за свештеника, како ће нонунити ону рубрику, у којој .је реч отоме: да ли је крштено дете законито или незаконито, односио да ли је брачпо, или ванбрачио! С тога ћемо о томе нитаљу овде онширније говорити. При иресуђивању нитап>а о закоиитости или незаконитостн некога детета, свештеннк се никако не може и не сме ослонитн само на исказе и тврдње детињих родитеља, кума, бабице или ма кога другога, већ мора на основу закона и наредбених нроииса сам собом створити ноуздан и сигуран суд о закопитости или незаконитости свакога детета, које крштава. По наредби кр. угар. министаретва богочасти и јавне наставе од 10. сентембра 1880. г. ор. 22.(Н)8. свештеницн, који воде матр. занисшше, дужни су тачно испитати и поуздана зпан>а нрибавитп о законитостп или незаконитости оне деце, коју крштавају. Ако су свештенику детпп.п родител.и лично ненознати — свештешш треба да нотражи извод из записника венчаних („венчано иисмо") детињих ])Од:птел>а. па тек ако је тај извод правоваљан и ако доетаверно засведочава законптост б]»ака — убележава свештеник дете у матр. занисник крштеиих као законито. Но чак и онда када се свештенпку и нрикаже венчаио нисмо детиншх ])одитеља — не треба свештеник олако да прееуђује о законитостн нлн незак-оиптостп детета, које к])штава и у матр. занисник убележава. Јер у сваком елучају ии само венчано нпемо детињих родптел.а није дово.кно, да се установи законитоет или незаконитост крштенога детета. Као што ие мора спако, за време т]»ајан>а родител.ског брака рођено дете бити законито, тако и обратно ; не може ее у

опште рећи, да је свако опо дете пезаконито, које се родило после преетанка, или судског ])азрешеи>а брачие евезе између родитеља! П>1а такових елучајева, при којпма би родител.н могли нриказатп своје нравовал.ано вепчано пнсмо — па им се инак не би могло од њих рођено дете у .млтј). занисник крштених као законито убележити. А има оиет и такових случајева, кад је брак п])иродиим путем, или судском нресудом коначно ]>азрешен, на ииак ее и после разрешене брачие свезе роћено дете има закоиитим ематрати. На свакп начии, да то бива само при изузетним и вапредппч случајевима, али свештеиик, који водн матр. занисинке, треба добро да зна н те нзузетке. Нре евега свештеник треба да и.ча па уму, да је само оно дете законито, које се род1по иосле шеет меееца пакон законито еклонл.епог брака. И ако ее дете но природшш законнма рађа од н])илике на девет мееепа иосле зачетка, пиак се, у смислу римеког нрава, које је и наша нравославна црква у овоме пнтању уевојила — законитим сматра евако оно дете. које се роди накои шеет меееца пли накои 182 дана иза законит ) склоп.вепога брака. На нротив, свако оио дете, које се роди ма и за једап даи нре нав])шених шест месеца или нре 182 дана иза еклопл.епога брака — ма да је брак закоиито еклонл.ен — пма ее у мат]). заниспнк крштених, као незакоиито убележити.') Друго, п1то свештеннк треба нарочпто на уму да има, то је, да с-е законитпм има сматрати свако оно дете. 1,'ој'е ее роди у току од десет месеца ноеле смрти мужевље,

') 8ер1",11110 гаепае пазсГ рег(ес(;ит ргиЧшп јага гееерЈит ек4 ргор1ег аие(:оп4а1ет Јоо(;18?1т1 У11ч ШрросгаИз ; е4 1сТсо сгеДепбит ее^, с.ит г(ш ех јпвНв пир1и8 8ер1јто шег.зе па1и8 езк, ји84пт бНит еззе. ВерНто 12. 1)е 84а+и ћотјпшп I. 5.) Бе ео аи(е:п сеп4е81то ос("оп-е81то зесипЈо (Не па4и8е8(. . • ји»(о (етроге \1(1ег\ паШт (1п(:.ек4а4о 3. 1 )јд-. 1)е 31118 е4 1е^И. ћаегесШк XXXVIII. 10. §. 12).