Српски сион

Стр. 92.

„СРПСКИ СИОН."

вр. 6.

детета — мнмо законско опредељење, које је у важности — није позван свештеник да суди, ајонГмаље је позван, да се он званично истиче за браниоца неког другог, у својим личним правима повређеног човека, Свештенику је главио да сматра за законито свако дете, које се роди након шест месеца после склопљеног брака дотле, докле брак између родитеља детињих не буде правоваљаном судском пресудом разрешен. Но — као што већ напоменусмо — и онда, када законити брак нзмеђу венчаннх суируга правоваљаном пресудом буде разрешен, не може се после исте пресуде рођено дете у сваком случају незаконнтнм сматрати, већ се сматра незаконитим само тада, ако је рођено иакон десет месеца носле нравоваљано разрешеиог брака, дочим свако оно дете, које се роди у току од десет месеца, након разрешеног брака, има се законитим дететом сиатратн све дотле, док пнтересована која странка пе бн о њему судскпм нутем нротивно доказала. Но има и такових случајева, да се законитим има сматрати и оно дете, које је рођено чак и нос.те десет месеца, након правоваљано разрешеног брака. Таквих случајева имамо два: 1.) када развенчани сунрузи, након правоваљане судске нресуде развенчања из нова отиочну заједнички брачни живот. Ако им се дакле након шест месеца иосле из нова отцочетог брачног им живота роди дете, то се оио има законнтим сматрати; 2.) дете се ири таком Обновљеном брачном животу сматра у сваком (Маста;

случају законитим, ако га дотичми супруг матере детиње својим дететом сматра. Међу тим, ако ни један ни други од наведених случајева не постоји, мати детиња има права пред судом доказнвати, чије је дете по природи. Дужност таквог доказивања пада једино на матер детињу, те ако мати није у стању евоју тврдњу доказати — суируг се и путем једноставног свога одрицања оправдава. У пређашња времена, свако дете, које се родило ма у ком добу, накои правоваљане бракоразводне пресуде, сматрало се закоиитим у сваком случају, и убележавало се на име развенчаног супруга, изузимајући, ако је развенчани супруг матере Детиње нреД судом доказао, да дотично дете већ из природне немогућности није могло од њега нотећи. Тако су то прописивале за аустријске земље дворске наредбе од 11. октобра 1785. и од 12. августа 1788., — но те дворске наредбе укинуте су дворском наредбом од 25. јунија 1835. год., те се од тога времена узима као једино главно и нуноважно правило: да је код развенчаних сунруЈ -а законито само оно дете, које се роди у току од 10 месеца након иравомоћног разрешења брачне свезе нзмеђу мужа и жене. По томе дакле и опет наглашавамо: у ногледу законитости некога детета главно је и меродавно начело: Ра1ег 1(1 ек1\ сргеш ннр^ае (ћчноннггап):, а додајемо још: — Лопес сон(гаггат ргоћећгг, т. ј. док се нротивно ие докаже. пе се.)

рл^мнтташк: нккорђшхт мт.стк 1п, слокЋ1њскгшхт» кхмит.лнихт ОкЧЈА |<8П'к/1к, Јов. Л г . 2.

У матици гласи то место овако: -"Есто Зз еу тоГ; Тгроаоли;.1о 5 гт:1 т% про^хг.ху холицгјд-рос Гј 1тиХг^оцеггј 'Ерракто В^9-гба п&-пе отоу.$ гуоиах. У црквено-словенском јеванђелнју штамнаиом у Москви 1875, а и 1864 преведено је -то место овако: ветћ же ко Је'рлилгк\-х окчад кбггклк, гаа :г глетсл екЈимскн Кидезда, патк притвшрх ил |8|| јн а у црквенословенеком јеванђелију штампаном год. 1755 гласи то место овако: бстк же ко 1«^салилгк\"А

на окчен к^ггкли гаже глаголггсл екцеиски Кидесда, иатк ириткијрх ил^Бцш. С овим у нређашњем веку штамианим црквенословенским јеванћеднјем слаже се и остромирово јеванћелије, маринско јсванђелије, асеманово јеванђелије, никољско јеваиђелије, у Мркшиној цркви штамнано јеван]>елцје 1562 год. Тако у остромирову јеванђелију гласи то место: гестћ же вт. Икфоусллнмтлк мл оккун КОуМЕЛМ, |Л!КС 11Л(|М1рсТ1. СД СК(|СМСКТ,1 Кмос^дл, ПДТћ