Српски сион

Б р. 6.

С тр. 91 .

имају се сматрати иезакоиитом, осим ако их супруг матере њихове својом децом не цризна. Иначе свако је дете законито, које ее роди, након шест месеца после правнлно закљученог брака — и свако је дете закоиито, које се роди иа десет месеца носле смртп мужевље, или на десет месеца после законито разрешеног брака. Али питање је: како се имају убележнти у матр. записник крштенпх опа деца, којима је мати истина законнто венчана с иеким човеком, али при свем том одел>ено живи од свога законитог супруга, или баш у дивљем браку, или ванбрачном одношају живи са другим некпм човеком? Ири пресуђиванзу овога пнтан.а треба ире свега знати: да ли су законито венчани сунрузи законитим нутем развенчани или ие — или још боље: треба знати, да ли матер детињу веже нравоваљана брачна свеза за некога човека, илп је та свеза нравнлном и иравомоћном еудском пресудом разрешена? Ако матн детиња пнје разрешена. од брачне свезе са суиругом евојим, онда се дете у сваком случају (изузимајући случај, ако је рођено нре шест месеца након склонљеног брака) има законитим сматрати и у матр. записник крштених на име супруга своје матере као законито убележити. Овако се има поступати, баш да је свештеник, а с њим и цео свет уверен, да дете не нотиче од онога човека, који је законити еуируг материн — већ од другог неког човека, за кога мати детиња није везана брачном везом, већ са којим она можда у дивљем браку или конкубинату живи. По томе дакле, ако иека жена еамовољно развргне закониту брачну свезу са евојим суиругом, те стуии у дивљи брак са неким човеком, ако с тим туђим човеком роди дете — ма да је извесно и потнуно доказаио, да је дете, ие 0д законитог суируга, већ од другог, туМ'г човека, и из незаконитог и ванбрачног одношаја потекло, ииак се мора таково дете законитим сматрати, те се мора у матр. записник крштених уврстити на име законитог супруга своје матере, као оца свога. (Види наредбу иреч. сри. прав. МЦСавета од 11. (23.) децембра и сљед. дана 1890. У 10. бр. „Срн. Сиона" од1891.год.)

Што је то тако и тако мора да буде, томе је разлог, што закопитим супрузима није дозвољено, да самовол.но раскидају закониту брачну свезу, на ако ипак то чине, самовољни раскид свезе и евентуално недозвољено заснивање иезаконите свезе закон никако не иризнаје оиравданим, већ еве дотле, док између жене и мужа правоваљана брачна свеза иостоји, односно, док се такова евеза нравоваљаиом судском ирееудом коиачно не развргпе, сматра мужа н жену (ма и одељено живели) правим брачним сунрузима, те ако жена, ма у ком одношају свом, родн дете, у иогледу очинетва тога детета остаје у иуиој снази иравило: „Ра1ег 1(1 е*!". (|пеп1 пнрНае (1етоп81гап1:" т. ј. отан, је детнњи онај, ко је венчани суируг материн. То нравило остаје у иуној снази, све да законити сунрузп и по више година одељено једно од другог живе, све да и не знају једно за друго, на чак и онда, ако једно или друго од њих, или баш и обоје живе у јавном конкубинату, или оеведочеиоме ванбрачном одношају. ПТта вшне, ако је мати детиња удата, а није од свога законитог еуируга правоваљаио развенчана, већ живи у конкубинату с другим човеком, све да мати детиња, па н тај другн човек захтева, да се дете на име њетово као на оца убележи — свештеник, ма да је како позитивно уверен, чије је дете по нрироди — несмедотично дете на друго чије имеубележавати, осим на име онога, ко је венчани сунруг матере детиње. Свештеииково ннје испитивати: ко је отац детињи по природи, већ само: ко је отац детињи ио венчању матере детиње. СвештенИк се дакле нема и не сме но својим субјективним назорима поводити, већ само но закону. Кад закон ематра иекоје дете законитим, оно јесте и остаје законитим све дотле, докле дотична интересована странка о истом детету законитим нутем и начииом иротивио не докаже. А то зиачи: ако је венча)ш сунруг у стању доКазати, да неко дете. његове сунруге но природи не нотиче од њега, има пута и начина, да он то и пред судом докаже, па ће се онда, оно, што је туће, нравилним путем збрисати е његовога имена. У питању о законитости, или иезаконитости ттекојега