Српски сион

I

Стр. 86.

„СРПСКИ СИОН."

Б Р. 6.

земљхппту, а новцем и грбачом српског нравославног становништва дотичног места иодигнуте. И ако је све то истина и тако, а.чи грунтовни листови кажу нешто друго. Па ће се нред нас и изнети тн листови, на којима су забележенп као власници не „православна српска црквена општина", него „школа", „учиона", а можда негде већ н политичка општина (местна). Па ће се казати: кад у грунтовници тако нпше, онда је власник тих школа и пекретниНа местна општина, јер да је црквена, то би стајало п забележено било тако у грунтовници. А кад није, онда је онако, како у њој пише. И ако је истина, што ћемо ми говорити, у тој ће ствари да одлучи ипак опо, што пише. Полптичка општина ће у доказ свога права позвати се и на толикогодишљи Фактпчки и физнчкп посед тих некретнина. Рећп ће: ми те некретнине ужнвамо, поседујемо, зграде оправљамо, измењујемо, ограђујемо, дозиђујемо и т. д. Црквена опЈитпна нам је признала законитост и ваљапост тог поседа; нити га је спорила, нит у еумњу икад доводила. А своје какво право ни чим ШЈЈе истпцала, нпти га јеичимнаглашавала или бар до сад рекламовала. А то је све доказ, да је и посед папг, као што је п право властитости на те некретнпне. Иама ће нући пред очима. А је лидоцкан? Има ли начина, да се погрешка исправп? Има ли томе нашем јаду лека и номоћн V I Гма ј он I, али б е з о к л е в а њ а. Свака погрешка н заблуда даде се исправити у грунтовници, бар за времена. Још га имамо. Ие доцнимо, може и то проћи, на више пе доћи. Молбама за иснравак грунтовннце можемо се помоћн. Тај нсиравак закон дозвољава, ако се онравдатп може. Исправак грунтовнице је носао, који

ЕДАРХИЈСКИ И ОКЕ „А што се тиче „„нотребе и релнгпозно-вереке и наравствене цел.н"" — то бих рекао, да се њеном „захтеву" може и данас задоста учннитп" — рекох при крају

спровести могу с а м о о д в е т н и ц и. То наглашавамо за то, да не би која црквена општина пала шака каквом надри-писару, који би јој се хтео нонудити н наметнутн за тај посао. Цел> исправку грунтовннце била би, да се брише власнпштво „учноне", „школе", евентуално „онштине", а г])унтовно сироведе власништво „нравославних српских црквених општина." Биће црквених општина, којима новчана средетва неће донуштати да исправак грунтовнице иредузму. У име такових наших општина апелујемо на наше Србе одветникс, и нимало не сумњамо, да ће сваки, коме би се таква црквена онштииа обратила за ту иомоћ, своју родохубнву дужност иснунити. Надаље, где год је пекадања срнска веронсповедна школа уступљена за комуналну, препоручујемо тамошњнм црквеним општинама, да закључком нрквепо-ошнтинскнх онштина одмах затраже од општинскпх поглаварстава, односно нолнтичких општина годишњу најамнину, ма колика она била, за уживање црквено-онштинске школске зграде и некретннна другнх н. пр. баште. Ако не]би Нолитичке општине најамнипу хтеле дати и на исту нристати, онда треба да се црквене општине обрате молбом на своје днјецезалне административне одборе, да оии евојим путем давање тих најамнииа испослују. Ннје пнтање: хоћемо ли ми Срби у Троједници бапЈ у сваком месту своје автономне школе „устројавати", ппти је питање, кад ћемо то чинити, него је за сада главна брига, да своја црквено-општинска добра сачувамо и нраво на иста одржимо и зајамчимо. то још можемо. За то ово и написасмо. Ј. Јерезш!!, иарох.

Ш ПРОПОВЕДНИЦИ. мога члашса„0 енархијским проповедницнма." И ево ме, драгн чнтаоче, да ти то што рекох и докажем, да те о мојој тврд1Бп и уверим.