Српски сион

Б р . 7.

је себн нијблилси и. иајдражи — он је сам себи загонетка највећа. Тај госнодар аемље, који руши дрвље и камење, аа живота силан — носле смрти јс иишта! Како то? ()дкуда је човек и какав је живота му смер? Какви су то нокретачи његова ерца и душе, што изазивају срећу и иесрећу људску, која је у толиким песмама опевана и иснриноведаиа у милионима књига ? Ко ће да нротумачи мисли и осећаје људске, да им даде правца и ослонца — ко ће да и ])0тумачн и нроникне битисање и опредељење човека ? г Га се питања намећу мисаоном човеку сваки даи, али камо тога, да на њих одговора да? Сва научна испитивања не могу да нас задовоље — — и само је један разагиао ту вековну тамуито за то јер је био Бог! Из Назарета Галилејског добисмо кључе којима отворисмо тешке двери незнања и двоумице, и света вера Христова је луч, који нае је обасјао, и ми прогледасмо .... Добисмо нрилике, да ироучимо сами себе, душу и срце своје; да видимо каквн смо и какви треба да смо; да уредимо I етално и као што треба одношаје наше на ј земл.и и тиме утремо себи нута на небеса, да будемо сретни и овога н онога еветл. „Да будемо еретии!" Каква драж лежн у тим речима за еваког човека! Та реч „срећа" прираела је свакоме за срце; о њој пајвише говоримо, грозннчаво је тражнмо н све бисмо дали да је ностигнемо. „Тако ми среће!" куне се човек, кад хоће да убеди кога о истинитости евојих речн, из чега се види: да му је срећа идол земаљскн. Свн гледају у срећи круну живота п кад ј - од бисмо је хтели метнути на главу, измакне нам се — сви је траиЈе, а не иалази је готово нн једап! Па у чему је та срећа? Мо;кда у богатству. Колнко њма л>уди у великим иалатами, окруа;епн ејајем, на су много несретнијн од опих, којн у колебама живе срећа дакле не леааг у повЦу. Да ли је ерећа у сили? „Свака еила за времена, а невоља редом нде", велп иословнца. -Те ли срећа у влаети и доетојапству ? Ту је опет велика дужност и одговорност, непрестанн немир у срцу и ту среће нема. Да ли

у браку, у нородици? Ту је брига за кућу, жену и децу; горка жалост за изгубљенпм чедом. Да ли је сретан самац, кога нико не љуби, који мора у елучају болести и староети неговање за новац да куии? Све то још никако није срећа. — 11а где је оиа II како да се нађе ?! Бадава ми тражимо ерећу у спољашњем свету и у ономе што није у пашој власти — тамо је не ћемо наћи. Срећа је сакривена у пама самима а наћи је можемо само сјајнпм лучем, којн еам мало нре спомеиуо — светом нашом вером православиом. Ироучавајући свет и ирилике у и.ему, видећемо. да ништа није новипа нн нрвипа — све је то тако било и бнће са малим нзменама. Само се мн мењамо, и у пазорима и у осећајима својим, ми емо јако нестални — и у томе лежи нзвор незадовољства п несреће наше. Ми се не равнамо по способностима нашим и околиостима у којима се налазимо, него по нашим жељама, које врло често немају грапице. Што који човек више жеља има, тим их је теже задовољити и тим је дал»е од среће своје. — Деца имају најмање жеља, задовол.с се са свачим; тугу своју забораве брзо, и за то еу пар-ретнија. Ако се ие обратите II ие будете као деца, рекао је Спасител,, пе ћете ући у царство небесно. Из овога се види јасно: шта је срећа п како ее до ње долази. Није срећа у славн, сили п богатству, него у емишљеном и задовол>ном е])цу, ко.је потнуно појми своју задаћу п случајне незгоде нротумачптп п нодноситн зна. Свакн човек имаде не само нрава своја, иего п дуишости и обавезе, иа кад то двоје у склад доведе, кад постигне равнотежу између душе и тела, сагласпост између себе и еавеети евоје п осетп иотнунп душевнн ,мир и снокојство — тада је дошао на животворни извор, који се срећом зове. По^шслиће гдекоји: сви се ми бриппмо за оудућиост и патимо услед тога, па каква ми је то срећа! — Без борбе нема победе, без бриге иема ереће. Предузимаш неко племенито дело п бориш се за њ; унаиређујеш породицу своју, радшп пеуморно за домовпну, за човечанство; гииеш за веру и пародноет своју — зар то пнеу путеви