Српски сион

С тр. 105.

среће? „Док ое човек дима не иадими, не Ј[0же се ватре нагрејати." Без бриге, борбе, среће нема! — Или је зар срећа нерадити иншта, небринути се ни за што и очекивати: да тн се све исиуни, што замислиш 1Г да све само од себе иде по твојој вол>и! То не може бити, па и кад би било, нре би човека учинило несретним. Жел.ама не би било краја, све би постало излиишо, дослдио и човек би био — и;нв. сахраи.еп, не радећн нгапта — заиста несретан. Но има људи — и то врло мнОго којн пе могу да доћу до те висине и да иосмотре ;кпвот и нрилике са тога становишта — ие могу попсд свега тога да буду „сретни". Али нека се сете мучеиика са Голготе, који се као 1>ог натио — за нас недоетојне. Нека нроуче четири стуба небесна, четир јеванђелиста Хрнстова и Аностоле његове, на ће на свакој страни светога нисма уочити: како ће пе само појединан, него сви срећу своју иаћи. Који је слаб п пемоћап, на не може да изведе оно, што и сам види да је добро п на срећу п.егову иека се оружа хришћанским врлинама и иостаће јаки и срећа п.егова изостатн неће. Нека се ору;ка вером, вера ће га епасти; и кад клоне, вера ће га нодићи и у тешкој борби сретан ће да буде, јер ће чути у себи глас: „Устај, живи, бори се, ие клони" — „к'к(и1 твоа сиасетх та " Нека се оружа љубављу хришћанском — у љубави је извесиа срећа, јс]) и сам је 1)01' љубав. Љубав ствара и одржава, л.убав чиии сретним н пајнесретнијег сиромаха; она зближује убога и богата: „потом 1>е сви иознатп да сте моји ученици, ако узимате л.убав међу собом." (Јован13.35) М макар какве невоље да иаиђу, ма каквн удари да нас задеее, ми ћемо гледати срећу нашу у љубави божјој, која инкад не вене: „ко ће нае раставптп од љуб4ви божје? Нн смрт ни живот, ни анћели пи иоглаварства, ни силе, нп садашље ии будуће, 1нг висипа, ни дубина, ни друга ка!;г,а твар." Гим. 8. 35. 38. 39). .Ђубав раћа мир а без мира нигде среће

нема: „Ако је могуће, будите у миру са свима људма," (Римљ. 12. 18.) учи свето пнсмо. Ето и опет богодане стазе, која срећи води. Тешко ономе, који жели среће себн и својима а мира нема — тај нроповеда песрећу варајућн п себе и друге. Мпр је залога среће, немпр је нес])ећа нзвесна п за парод п за иоједипна. „Носите бремена један другога," (Гал. С. 2.) велн аностол, указујући нам, како се до мира долази. Где је љубав и мир, ту је елога, ту су врлине хришћанске и грађанске, ту је ирава срећа и у кућн и у друштву; — где тога нема, ту се номаља несрећа раздвајајући крвну браћу и чеда божја, ту од среће ии помена нема. Св. Писмо вели: „Ако се мећу собом кољете н једете, гледајте да један другог не истребите." — „Дцјс др8га д^га УјТруздете п сп-кдаете: кл10дит{са да не дџКга № Др8га ист()Ш/ипи иВдгге!" (Гал. 5. 15). Каква мудрост н каква иоука за све људе н народе! А баш за оне, којн желе добра и среће п себи и роду своме, ономена је ово велика. Не мислимб сувише о себи, о своме срну и својој памети, на ћемо битн сретнији. Не радујмо се туђој несрећи, ако и;елимо да иам срећа на врата закуца, Обуздајмо паше страсти, подрежимо крила зависги нашој, измеримо добро снагу и величнну своју, на тек оида мислимо о срећи п то: какву срећу ми заслужујемо. Та каквп с.чо сами, така ће иам и срећа бити: нвеТамо ли ми, нвета нам п срећа; ако смо жалоени — жалоеиа пам срећа. Не тужимо се дакле много иа песрећу нашу, јер емо је врло често самн заслу;кили. Па када знамо, да смо заиста сами „ковачи среће своје", тражим■.) је онако, како ћемо је наћи — то дугујемо себп н деци нашој. Н, ако мп лутајући за таштинама светским срећу иромашимо, отварајмо бар очи деци нашој, стварајмо у њима чист и неномућен поглед на жнвот и на људе т те да и.ч уштедимо сузе, које ми иролисмо и да им ее не отрује млађано срне а с п.пме и вредност нелог живота.