Српски сион

I

ЕР. 8.

„сгасшш."

С тр. 125.

>шатку слоге, мира, љубави п еваке среће и наиретка, блаженим сенпма великога приложника, патријарха српскога Германа нека бог даде вечног рајског насеља а великом приложнику народном протојереју и пароху г. Стевану мирам, дуг и спокојан живот. Живео! Друго даровно писмо јесте заклада па одржавагБе гимпазијске зграде. Овим писмом даровао је исти народни добротвор 10.000 Фор.опет карловачкој гимназији са изричном и искл.учивом цел.и, „да се само камата од капитала ове закладе сваке године на оправку зданија срп. прав.вел. гимназије карловачке употребити може и еме". Треће даровно писмо јесте заклада за набавку учила. Велики добротвор дарује у готовом 5000 Фор. „за набавку потребних апарата и учевних средстава за усиешно предавање природословних, математских и природоиисних наука, односно да се збирке истих учевних средстава увек у добром стању одржавају и према напретку тих наука попуњавају". Четвртим писмом оставља велики добротвор 20.000 Фор. ерпској православној општини митровачкој, од којих ће доживотно интерес уживати парох шидски г. Павле Новаковић, а по том ће општина по свом благорасуђењу новац употребити на срп. правоел. црквено-школске потребе. Доиста еа оволико дара није још нико никога обдарио и карловачка гимназија и са њоме и цео српски народ има у Браћи Анђелићима највеће своје меценате. Патронат гимназиски као и проФесорска колегија захвалили су на овом великом дару дародавцу г. Стевану Анђелићу. Схваћајући дар карловачкој гимназији као дар целоме народу, послала је и колегија срп. вел. гимназије новосадске адресу захвалности г. дародавцу, но намерна је била депутацијом предати исто писмо г. Анђелићу. Дародавац г. Стеван Анђелић заслужује даром својим на олтар просвете народне, да му цео народ захвалан буде и да у т колико толико и видл.ивим знацима ту захвалност и искаже. Кад је покојни дародавац Платон Атанацковић даровао кућу на олтар народне просвете, стизале су адресе захвалнице и захвале са. свију страна, јер што се учини просветном заводу, чини се и целоме народу. ПроФесорске колегије српских гимназија, карловачке и новосадске, држале су заједничку кон-

Ј Ференцију у недељу 9. (21.) Фебруара о. г. у којој ! су расправљали о заједничким стварима а које се тичу гимназија наших п просветног напретка у њима. Претресалн су за тим организациони ститут, који је саборски одбор спремио за гимназије, нешто су у њему изменили, нешто исиравили и попунили те ће га тако попуњеног и исправљеног ноднети преко својих иатроната идућем црквеионародном сабору, а у чистој намери, да уређење гимназија буде за будућност што савршеније и потпуније; исто тако иретресли су и предлог за уредбу о мировини српеких народних чиновника и нроФесора, на ће и то са образложењем поднети сабору. Састанци оваких ироФесорских колегија могу бити само од користи школама и просвети, јер оне су доиста у ирвом реду и позване и дужноет им је, да своје ствари, а са одобрењем влаети својих, уређују или бар подносе предлоге за ваљано уређење. Само онде могу ваљане уредбе постати, где те уредбе граде стручни и позвани људи и који разуму ствари, о којима се уредбе доносе. На сабору ће се радити о школама, о гимназијама а те све школе једва имају једнога школскога човека у сабору; од проФесора нема ни једног застуиника данае на сабору, е тога је потпуно оправдано/ што су колегнје пошле овим путем, кад не могу иреко заступника из својега кола. Неке добротворне женске задруге, појимајући узвишени задатак забавишта, иодигле су забавишта већ у својим местима и издржавају их о своме трошку. Сад ће га подићи и новосадска добротворна женска задруга. Установа српског учитељског ко нвикта у Новоме Саду развија се у г иајбољем правцу. Та установа што дал.е све више и вииге добија материјалиих и моралних иотпомагача, иа ако се буде и у будуће тако развијала као до сада (а имамо разлога очекивати, да ће се још убрзанијим током развијати) биће то диван и красан успех — можда најкраснији, што га је у општс могао наш овај ио свему зао период растројеног и растрованог народног жпвота продуцирати. Стручним школским известиоцем код кр. жуи. области у Вуковару додел.ен је наредбом внс. кр. зем. владе у Загребу иришки равнајући учнтељ г. Илија Радивојевић. Њсму еиадају у делокруг исте дужности, које и кр. жуп. школс. надзорницима. Радујемо се, што је и опет одликован важан народни учитељ н раденик на просветном иољу ! —