Српски сион

СТР. 126.

„Српстш сион."

БР. 8.

Године 1893—94 навршује се ч е т и р и с т отнне година, како је угледала евета прва, с р п с к а, 1г п р и л и ц о м н1 т а м п а н а к њ и г а и то у Црној Гори на Ободу граду. „Како је ово непобитан доказ наше воље, наклоности и способности за випшм душевним животом, >111слимо, да би успомену ову требало не црнотор'ски само него свесрпски прославити" — довикује ерпскоме народу дописник испод Орлова Крша. С. М.

1111111» — (Обред погружења крста у Бугара.) Један Рус прича, како се за време руско-турског рата налазио у једном од знатнијих градова у Бугарској ■ баш на празни к Б о г о ј ав љ е њ а. Исти 1'уе у кратко огшсује, како се у том месту прославља празник Богојављења. Ево шта вели: У јутру одем у цркву, да се помолим Богу. Појање у цркви, на које наше ухо није свикнуто, изгледаше ми страно, како мени тако и осталим Русима, који дођоше у цркву. Поеле св. службе свештеник, угледан по спољашности, већ у годинама човек, разјасни присутнима, који празници долазе идуће недел.е. За то време приметисмо неко кретање у народу. Према црквенпм вратима иоче се народ купити око носилаца црквених барјака, п постарији .људи ношаху црквене иконе. Мало за тим изађе свештеник из олтара са крстом у руци. Напред иђаху људи са барјацима црквеним, за овима певци, па свештеник, поред њега ми, и остали народ гологлав. Тако иђасмо по уским и неравним улицама, те на скоро дођосмо до обале реке. Ту се људи зауставише са барјацима, те се поређаше но обали тако, да је Између њих остала једна мала чистина све до воде. На обали иак нуз воду, беше прострт застирач (ћилим) на ком се налазаше сто застрт свиленим чаршавом. На овоме се блисташе жут сасуд са водом, поред кога свештеник постави крст н св. еванђелије. Поред саме обале мало подаљемогаше се вндетн танак лед. Времебеше хладно, а ветар духаше са свију страна. Напред ступише десеторо људи у кожусима; а свештеник после молебна благослови народ, н баци крст у воду. Одмах скочише у воду то десеторо л>уди, и запливаше за крстом. Сви нрисутни упреше своје погледе на иливаче, и нестрнел.иво очекиваху, који ће битн тако сретан, да изнесе крст из воде. Могаху се чути разни гдасови са обале, који су казивали куда је крст

/

отпловио. Ми Руси бесмо поражени тим призором. Најпосле један од оне десеторице нађе крст, кога држаше над водом у једној руци. Иснливавши на обллу преда га свештенику и пољуби га у руку, а евештеник га на то благослови. Крст беше од кипариса. По том свештеник еваког окропи водом, и сваки узме из чаше по неколико гут.т.аја освећене воде. Многи одоше на обалу те омиваху лице и руке у реци, тврдо верујући у лековитост освећене воде. Свештеник нам за тим разјасни, да тај обичај постоји од памтивека не само у Бугара него и у Грка. (Церк. ВТ ј Домости .) Ђ. Б. — (Распоред седница епархијске управе темишварске за годину 1892.) установљен је овако : Т. За седнице епарх. конеисторије: 18. ®ебруар, 17. март, 14. април, 18. мај, 16. јуи, 14. јул, 18. август, 22. септембар, 20. октобар, 17. новембар и 15. декембар; — П. за епарх. административни одбор: 19. Фебруар, 18. март, 15. април, 19. мај, 17. јун, 15. јул, 19. август, 23. септембар, 21. октобар, 18. новембар и 16. декембар; — III. за епарх. школски одбор: 20. Фебруар, 19. март, 16. април, 20. мај, 18. јун, 16. јул, 20. авг., 24. септ., 22. окт., 19. новембар и 17. декембар. — (Добротворка Љубица Јанковића рођ. Јовановића) преминула је у Сомбору 28. декембра 1891 у 60-ој години живота свога. Покојница била је доста имућна и побожна хришћанка, те је још за живота чинила добра на све стране. Особито је потпомагала сиротињу. Била је од свих љубљена и поштована. Разделивши један део имања својој родбини, оставила је на самртном часу н а д о б р о т в о р н е ц е л и к у ћ у и 22 ј у т р а з е мљ е у вредности од 20.000 Фор. Том Фундацијом руковаће српска црквена о пштина сомборска. Нека је слава и вечна успомена честитој добротворци! — (Побожна Хришћанка.) Госпођа Д р а г и њ а С т а н о ј л а П е т р о в и ћ а из Београда подигла је о свом трошку цркву у византијском стилу на новом београдеком гробљу. Црква је већ саграђена и стаће 60.000 динара. Осветиће се о летњем св. Николи ове године. Нек је част и елава врлој п нлеменитој хришћанци!

ЧШ1Ш% — (| Јеромонах Платон Георгијевић) умировљ е н н в о ј н и ч к и с в е ш т е н ик, преминуо ј е