Српски сион

С ТР . 154.

„СРПСКИ СИОН."

Б Р. 10.

уз иепознатије називе ставићемо • и пемачко тумачење) „Кандидати н нитомци духовпичкога сталиша законом нринознатих цркава и вјероисповијестих имаду се, ако су већ у вријеме ставље (81еШт^) у такову одношају, те буду уновачени (аевеп(1г1:), на молбу своју придијелити у докнадну причуву (Егеа^гезегуе). Такови су у сврху, да узмогну наставнти своје богословие науке, у вријеме мира и рата ослобођепи од сваке дјелатие службе (РгабепгсИепб!), од војиичке иаобразбе (тЈИ1 :Г1П8сћеп АивћШпп^), од раздобних оружпих вјежбах (репо(118с1)сп ЛУа1Ге1ш1шп^еп) и од контролних смотрах (Сопћ'о1-\"егнатт1 нп^еп). Иста погодност нодијељује се:

а) оним, који су у вријеме својега уврштен.а (ЕЈпгеПшп« - ) (1. октобра) или своје богословие науке већ започели, или су прпмљени у новнцијат којега духовнога реда; б) оним, који богословне науке започињу, или настављају после испуљења дјелатне службе (уо118(геск1:ет РгавепжИен^е), те се као слушатељи богословја напоменути нод тачком а) желе носветити духовничкому сталишу. Пошто буду заређени за свећенике, односно намјештенн за духовпике или духовне помоћнпке, премјешћују се из сталиша докнадне нричуве у очевидност ( Е у1(1еп2ј исте. (Настави^е се.)

0 ШАРШ-СЖИ Ш"0Н№ННВД1Ш„ (Одговара Јован Јеремић, парох.) (Наставак.)

ш колико пута ће у свако место доспети н како дуго тамо делати, не зависи од саме установе, него од броја епарх. нроноведника. Према средствима се н цељ ностнзава. Одрнцати нотребу спарх. ироноведника, ради малог броја епарх. нроповедника, не значи доказати излишност те установе, него само иотребу веЈ^г броја проповедника, а тиме нндирсктно признатн и саму потребу установе. Или зар бн било онравдано одбацнти саму установу, ради малепог броја еиарх. ироноведника? Зар све рескирати, све занемарити, све наиустити за то ; што не би у ирви мах, а узмимо и дуго па п иикад, свс могли иостићи? То оиет ми не умемо друкчије разјаснити, нсго ногрепшим разумеваљем. Шта би се рекло за човека, којн не би хтео снасаватн ншнта, кад му кућа гори, јср не може снасти све? Ас1 2.) Јесте, ал' брат Богољуб је у слутњи, да ,,мал' те се неће стварн повратити у оно стап,е, у коме су биле и до епарх. проповедника". А откуда та слутња? Отуда, што бп „епарх. ироиоведник боравио у неком месту вршећи проповеднпчку и пастирску дужност само донекле и привремено, и то вшпе — могло би се рећн „промене", него „користи" радн."

„Могло би се рсћи", п брат Богољуб рече. А ми бнсмо му могли одшалити ову незграину шалу, но зашто, кад јој је смер н сувише очигледан и најиван. Она ће сама да учини код озбиљних мнслилаца онај еФект, којем сс брат Богољуб није, у својој брзини, надао. Али морамо ириметити, да је брат Богољуб далеко од схваћања и озбилшог појимања мисије и задатка епарх. проиоведнпка, далеко од објективног и стварног разумевања и расправљања нредмета, о којем се латио да пише, кад овако нл најивно ил малициозно „може", не само да рекне, него и да напише такву једну тенденциозну бесмнслицу, којом установи епарх. проповедника нмнутује н подмеће неку глумачку, забавну, пеливанску цел.. Кад он цел. устаиове, која се предлаже Србима, и која већ иостоји остварена у својим органнзацијама, ради иостизавања религнозно-наравствеиих цељи, код других јачих од нас народа, видн у „промени и забави", „варијацији иделектацији", а не у оном „нечем другом" (као што он каже), онда бих ја најбоље учинио, да сам иричекао озбиљнијег мнслиоца, стварнијег крптнчара предложеној установи, Који бн бар с дужним достојанством и иотребним осећањем о њој мислио, осећао и писао. Но ми му опраштамо ову ненромпшљену екскурзију впца, ради саме ствари. Већ слутња његова ,,мал' те се неће ствари