Српски сион

Стр. 170.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 11.

допуне : езштааз (На< а|2|ваки заређени (аи8^елуе1Мег) евећепик, односно духовник и духовни спомоћи ник, има се за времена своје службовне обвезаности водити у очевидпости докплдпе прнчуве, те се у случају снреме (1111 Мо1нН81ГШ1 а11 е) унутар времена своје службовне обвезаностн може употребити за духовничке иослове за цијелу оружапу силу (1)е\уаЉе1:е Масћ!:). Онн, који прије нримића виших нрквеиих редовах оставе духовнички сталиш; исто тако и они свештенички кандидати, који у року, што га имаду дотични министри установити сиоразумпо са заједничким министром рата, не буду иамјештени као духовпици, духовни иомоћници, или нроФесори са свештеничким значајем, имаду се излучити нз докнадне причуве, ако онамо нису доспјели ио својем жрпјебиом реду нли као маље снособни, те се обвезују, да одмах врше закониту дјелатну службу. Ако мећутнм према својему жријебному реду остају у докнадиој нричуви, имаду се одмах позвати на војннчку наобразбу. Ако су иригодом ставње имали нраво на једногодишњу дјелатну службу, остаје им ово нетакнуто." У нанутку за проведбу овог §.31. VI. зак. чл. од 1889. год. следеће се наводи: §. 44. 1. Погодност у пспуњивању службовпе обвезаности могу затражити а) капдидати и питомцн духовничкога сталиша б). . . . 2. Погодност састојн се у обће у носвети (АУнћпппо') за докнадну причуву, за тпм у вријеме мира у ослобођењу од нозива па нзиимно дјелатио службовање, код кандидатах и питомацах духовпнчкога сталиша осим тога у слобођен>у од сваке дјелатне службе у вријеме мира и рата, у оелобођењу од војничке наобразбе, од раздобних оружних вјежбах и од контролних смотрах; код заређених свећеннках и ироФесорах са свећеничким значајем, у нремјештењу из сталиша докнадне причуве у очевидност исте.

чланку: *шг пмш » ииј," 1вак) §. 45. Нраво на погодност п р.рст псте: 1. Као кандидати и питомци духовничкога сталиша католичке цркве римскога, јерменскога и грчкога обреда, те источноправоелавпе (грчко-источне) пркве, имаду се у погледу права на ту ногодпост сматрати: а) они, који су у вријеме ставње иримљени у свештеничко сјемениште (8ет1паг), или су обучени у који по цркви нризнани ред, у оба случаја ако уче богословје (Тћео1о§'1е) те о том допринесу нисмепу потврду сјемеништиога одиоспо самостанскога предстојника; б) опи, који су у вријеме ставње богословци, ако искажу, да богословне науке па којем јавпом учнлишту с успјехом настављају, те допрнпесу нисмено обећање којега дијецезанскога предстојника, да ће их по свршених иауках примити у свој дијецезански клир; в) они, који су у вријеме своје уврстбе (1. октобра) новици којега духовничкога реда, ако доиринесу свједочбу самостанскога иредстојиика, да су иримљеии у ред и да ће се но евршетку повицпјата посветити богословним наукам ; г) они, који у вријеме уврстбе (1. октобра) заночну богословне пауке, ако се врху тога искажу те допринесу писмено обећање којега дијецезанскога предстојннка, да ће их по свршетку богословних науках примити у свој дијецезански клир; д) они кандидати духовничкога сталиша грчко-католичкога обреда и источно-нравославне (грчко-источне) цркве, који су своје богословне науке већ свршили, али још редове (ТУеЉеп) примили нису, ако предложе свједочбу својега дијецезанскога иредстојника, да су још клирици дијецезе. 2) (Наређења у погледу кандидата свештеничких аугзбуршке и хелветске вероисповети и унптара). 3) (Наређења у погледу кандидата јеврејеких рабинера). 4) У оннх случајевих, када се слушање богословја искаже сведочбами, изда-