Српски сион

Б Р. 11.

„сгпска (лши."

Стр. 173.

би да изврши задатак и дужноет, коју му његова миеија иалаже. А тај задатак и дужност енарх. проиоведника, треба знати, не протеже се само на парохнје, у којима је свештеник „немаран" и т. д. ? него на парохије целе енархије, с том разликом, што би она вршена била у разним парохијама на разне начине, у разним правцима, са разним мотивима и средствима, а према цел>и, која се има овде или онде ноетићи. У сваку онштину не би епарх. проноведнпк долазио за то, што је у њој проиустио и занемарио свештеник своју нроиоведничку и пастирску дужност, одиосио ради носљедица, које су настале усљед тога занемарења, него би у неку општину дошао ради тога, што би то захтевала „виша корист", виша „цељ", коју ])Смо мало ниже донекле и истаћи. Узмимо једну парохију, црквену онштину или место, у којем је свештеник „тачан, савестан и способан", а религиозно-верско и наравствено стање у њему такво, да не избија ни једна појава у њему, која би могла по целину тога стања бити убитачна, а коју не би могао и месни свештеник својим упливом, ауторитетом и епособношћу, а савесним радом сузбити, отклонити, паралисати. Али, Епископ у архипастнрском неирестаноме старању, увек слушајући глас великог Аиостола: „не као да већ достигох или се већ саврших, него терам не бих ли достигао као што ме достиже Христос Исус. Браћо! јајошне ми-

елим да сам достигао; Једно иак велим: што Је остраг заборављам, а за оним што Ј - е напред сежем се и трчим к' биљези, к дару звања Божјега у Христу Исусу;" „ако ли ко мисли да што зна, не зна још ништа као што треба знати", „пазите, стојте у вери, мушки се држите, у т в рђујте се", знајући, да су „велика и богата врата а нротивника је много", — унути епарх. проповедника, да оде у то место н. цр. о слави црквеној, или којој изванредној прилици, или баш о часном великом посту. 0 томе буде извештен и месни свештеник са нотребним уиутствима, између осталих, да има долазак епарх. проповедника подручној пастви обзнанити благовремено. И дође епарх. проповедник. Шта ће проповедати и чиннти? Узмимо, баш све оно што је чинио у своје време „тачан, савестан и способан" свештеник-парох. Али не губимо из вида, да ће то чинити као епарх. проповедник не за то, јер то није чинио месни свештеник, него за то, јер је и он то дужан учинити. Где је ту сада „поруга и увреда" за месног свештеника? Можда смо ми кратковиди, па не видимо. Ваиетину не видимо. Него у свему томе видимо вршење дужности еиарх. проповедника и „корист", коју доноси такав благословен рад: корист цркве, вере и народа; корист и самог месног свештеника. (Нжтавиће се.)

( —

—Ј

ШШЕ — (Извештај о Фебруарским седницама епархијске управе темишварске.) I. Епарх. консисторија темншварска држала је своју редовну седницу 18. Фебруара (1. марта) о. г. под председништвом високоиреосвештеног г. Епискона Никанора. Његово Високопреоевештенство г. Никанор Ноповић, отворивши седницу, иоздравља, као законити ди јецезан енархије ове, кратким но језгровитим говором присутне чланове и изјављује, да ће у делању своме бити савестан и правичан, очекуЈући и од чланова уираве ове савестан и правичан рад, Ј - ер ће само тако становништво епархије ове задоволшо и унанређено бити моћи. За тим је од важнијих "редмета расправљано и решено: ГГутем иад-

лежних протопреевитера позвато Је подручно свештенство, да у смислу приложеног упутетва друштва црвеног крста на томе поради, да становништво епархије ове у случају већег рата добровољно нужне припреме учини за неговањс рањеника. — Извештен је Ђорђе Звекић, протођакон темишвареки, да га је вис. крал,. угар. министарство богочастинјавне наставе за катихету и проФесора српског језика на вел. гимназији темишварској поставило. — Прочитано је неколико отписа министарства просвете, коЈ 'има је молбенице ради иолучења државне припомоћп неких свештеника и свешт. удовица на мњење доставило. — Прочитан је отпис високоел. саб. одбора, којим је администратору иротопресвит. арадског на издржавање нротопресв. канелана