Српски сион

Б Р . 12.

„СРПСКИ СИОН."

С ХР . 183.

вршено научне доказе нз дрквене археологиј е 2 .) Тесно скопчана са незнабожачком религијом, древна вештина, у време Христова доласка на земљу, ночела је кадати. Уметпици, заједно са осталим светом, осећаху иужду у духовном обповљењу и просвети; и светлост дође са истока, У исто време с уништењем и падом миогобоштва, мало ио мало раснростираше се ново учен.е вере хришћанске, а с тим уиоредо подигла се, скромио и неприметно, и нова вештина, нод утицајем нове хришћ. вере. Отпочела се она у гробној тишини катакомба. У древном незнабожачком друштву места, где погребаваху своје мртве, беху места периодичких скупова сродника, другова покојиикових и чланова погребног друштва, А за Хришћане је катакомба била не само гробље, него уједпо и први храм! Такова се места обично украшаваху сликама изодавна. Али Хришћани постепено почеше незнабожачке украсе брисати и унашати већ образе (слике) хришћ. садржаја, узете из Јеванђеља. У осталом због гоњења Хришћана хришћ. појмове у сликама изражаваху с таком опрезношћу, да непосвећени не би могао видети у њима ништа, што би било за осуђивање са незнабожачког гледишта. У изображавању палме, риба, чаше, птица, ленгера, јелепа, који пију воду, делФина с корпом хлеба и вина на леђима, незиабожац, који то гледа, пе би иашао ништа непознато. Тнм ови простн образи ие мање говораху Хришћанину о победи, о ирепорођењу крштењем, о надн, о утољењу духовне жеђи еванђелским учењем, о Христу, Његовом телу и крви. Грчки назив рибе — •ујНј; беше анаграмом слова Исус Христос, Божиј Син, Спаситељ. За овим искључиво символичким сликама у иримитивним хришћ. храмовима дошло је сликарство више истинито. Особито се често налази мила слика доброга пастира, који носи на леђима из2 ) Очерк 'б исторЈи вивант1иокаго иокуотва М. П. СоловБева вгб „РусскоЈГБ ВЗјсник-Ј ;'' 1884, г., Јгон!..

губљепу овцу, или пасе своје стадо на зеленим ливадама. Међу тим тај прости лик доброга пастира открио је широко поље хришћ. сликарству. Десета глава Јеванђеља Јованова, о добром пастиру, на зидовима подземног Рима исцрпљена је до краја у свима, пајподробнијим цртама. Готово увек за појасом пастира стоји Фрула од седам љука (рупа), опомињући на седам доброчинстава и па умплне звуке хришћ. учења. А то је значило, да се милозвучним учењем Христовим обуздавају грубе животињске страсти људске, што се и допуњавало символичким сликама животиња, које се скуиљају на умилне звуке пастирске лире, заборављајући своје крвожедпе нагоне: лав, сагласно древним пророштвима о мирном времену Месије, лежи мирно поред оваца, и змија савила се у клуиче, не наносећи вреда својим суседима, Ови символи даваху мисао и паду, да ће мир и задовољство хришћ. душе бити окружен с поља бедама и опасностима, али оне неће бити страшне и номоћу с више биће нобеђене. Овде пак у реду и са истим значењем изображава се млади Данило између два лава, говорећи хришћ. друштву о гоњењима, у сред којих иогинути неће. Спроћу Данила јавл.а се са праћком младић Давид као победитељ Голијата. Уз њих Мојсије, иуштајући воду из стене. Преко од њега у младићком лику Христос васкрсава Лазара. Такав је украс у катакомби Домицила у Риму. Брло се често јавља историја избављења Јониног и спасење Нојево, који испушта голуба из ковчега, Спаеење Јонино говорило је о тајни васкрсења, а спасење Нојево — о тајни крштења. Приношење Исака на жртву означује страшну слику крстне смрти; Христос, благосиљајући хлебове, иапомиње историју чудног умножења хлебова, а благосиљање судова с вином у изводу даје нам повест о чуду у Кани галилејској. Заједно пак обе слике, као што је у александријској котакомби, дају нотпуну идеју о тајној вечери, о тајни евхаристије, о иретварању хлеба и вииа у истинито тело и истиниту крв Христову. ће се.)