Српски сион

Е р . 13.

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 207.

Д. — позваће се дркв. општина, да ее екушнт. закључком изјаени, прима ли иетога за евога евештеника — иди жели, да ее етечај на ново раепише. — 10. Пошто расписани стечај на 1)урђевачку парохију за сада није имао успеха расписаће се крајем школ. годнне по иово стечај, како би и сврш. богослови могли компетовати. — Осим тога решепо јс до 20 предмета, који се односе на бракоразводне нарнице. Ш. — (Избор окружног проте панчевачког.) 16. (28.) марта о. г. извршен је у најлепшем реду у Панчеву избор окружног протоире^свитера панчевачког на место пок. нроте Ваее Живковића. Конеисторијални повереници били су : Јосиф Јорговић, игуман војловичкп, и Никола Мапдукић, консист. бележник. Место проте панчевачког тражили су шесторица, од којих су четворица од консисторије вршачке иринуштенп пзбору. п то: Сава Стојшић, нарох иришки, Данило Прица, прота глински, Драгољуб Живковић, иарох мокрински и Ђорђе Стајић, нарох иланџански. На изборној скупштини председавао је Каменко Ј. Јовановић, нредседник српске дрквене општпне ианчевачке. При избору гласало је 156 бирача, и то 115 скуиштинара из Панчева и 41 изасланик из протопресвитерата, Од тих гласова пало је: 151 на Саву Стојпгића, 2 на Д. Прицу, 1 на Д. Живковића, а 2 глаеанице биле су нразпе. И тако је изабран за ироту панчевачког Сава Стојшић, парох иришки, као достојан наследник нок. проте Живковића, Честитамо на том избору! (Извештај о књижевном богословском друштву „Слога" у Карловцима.) Јавл.амо, да је „Слога", кн.ижевно богословско друштво слушалаца српске православне богословије у Карловцима 9. Фебруара ушло у живот изабрав у управу своју: Милету Јакшића за председиика, Григорија Стајића за подпредседника, Стевана Богдановића и Плију Белеслијина за перовође, Вају Свилара за благајника н Георгија Кољовића за надзорника читаонице и књижнице. Одушевљење пам води руку кад јавл.амо српском свету, да се основало књижевно богословско Друттво „Слога" и да је то већ п своју радњу отпочело. Тиме коначио одагнасмо давнашн.у живу жел.у из царства жеља и давнашњи сан 113 Царства снова у царство јава п дсла; тим УЈедио казасмо за навек с богом опим мутним

данима подобним тавним ноћима и поздрављамо сјајније дане наше на уранку њихову, јер само ноћи рађају пусте снове а светлост дана приводи их у дело н живот. А што ипак задржас-мо нашему друштву традицијонално име „Слога", тиме нека је одано заслужено признање иашим претходницима, који су и на муци били јунаци, којп су и у црним данима борили се за мисао и идеале просвете и нанретка, који су у скоро прошло доба, кад се мисао св. Саве, која је у њима горела, гонила — ипак одржали мисао бар тојхико , да се не угаеи; но нека тим лако буде скакоме учинити поређење између онога доба, када се одозго гонила мисао удружења овог, и између овога, кад се она баш одозго најсвесрдније подупире: то уиоређење уродиће увек тим, да ће сваки члан овога друштва осећати синовљу захвалност спрам Његове Светости преузв. Господина Георгија Бранковића, што је нашу „Слогу" милостивим одобрењем својим у живот увео, а тако исто осећаће сваки члан друштва искрену благодарпост према славном ироФесорском збору наше св. Богословије, који је мисао у заметку њеном нријатељски прихватио и остварењу њеном знатно помогао. За ово узвишено дело, за ово доброчинетво наших претпостављених нодмлатку свећеничком и напретку његову, ми за сад не знамо другаче одати благодарност, већ из дубине својих млађаних душа шаљемо молитве иред престоље Свевишњега за дуг живот и напредак јбихов. Уз ове звуке радости и одушевљења ие можемо нрећутати, да се друштво у врло оскудним нриликама налази, а то тим већма осећамо, што би друштво са својим недостатпнм средствима истакнутој задаћи својој неиотпуно одговорило. Друштву је смер, да интелектуално и морално усаврши своје чланове и сирема их за ваљане свештенике, а то се без добре књижнице и читаонице скоро не да ностићи. За то по решењу II. редовне скупштнне друштвене излазимо иред српски свет, да нас које унисивањем у чланове утемељаче и помагаче, коЈе пак даром у књигама потномогну, да бисмо што савршеннје свој идеал постигли, од чега ћемо имати н ми, али и цео наш мили народ српски иеиеказане користи. Ми се у првом реду обраћамо на сриско свеиггенство и калуђерство, а тако исто и иа све опс, до којих глас јавности у првом реду долази, да се заузму за нашу свету ствар, те надајући се лепом одзиву овој нашој молби, молимо се Богу,