Српски сион

СТР. 208.

„СРЛСКИ СИОН."

БР. 13.

да овом скромном почетку лепе и плодоносне будућности подари! У Карлокцима, 5. марта 1892. године. Стеван Вогдановић, Милета Јов. Јакшић, перовођа. предоедник. — (Кратка историја српске православне београдске Богословије.) Београдска Богословија постоји већ више од половиие века, она спада у старе школске заводе. Богословија је отворена септембра месеца 1836. године у Београду. У почетку је имала само два разреда. Други је разред отворен 1837. године. После се показала потреба, да се године учења умноже. Тако, године 1838., буде заведен и трећи разред богословије. Богословнја се с почетка звала „Семинарија", па онда „клирикално заведеније" или „богословско училиште", а разреди звали су се „класе". Први разред био је „предуготовнички", а она два виша чисто богословска или разреди богословије. 1. септембра 1844. додата је првој предуготовној класм још једна година, на основу највишег решења од 5. августа 1844. И тако је течај учења у семинарији од тог доба трајао 4 године. Број проФесора и њихова плата такођер су регулисани истим решењем. У сеашнаријл смело је бити свега 4 ироФесора, и то 2 за предуготовне, а 2 друга опет за чисто богословске науке. По плати били су неједнаки. Први су имали по 350, а други по 400 талира годишње плате. Осим тога били су обвезани, да без особите награде предају науку хришћанску у гимназији. — Што се тиче примања ученика у семинарију, важило је једно наређење митрополитово од 15. јула 1840. По том акту могли су бити примљени у први предуготовни разред и такви ђаци, који само знају добро читати и писати. Од тога су чинили изузетак ученици гимназије или лицеја, јерјењима било донуштено прескочитп два нижа разреда и прећи одмах у први разред праве богоеловије. — Семинарија је добила значај више средње школе законом од 1854. године. По том закону установљено је, да буде 5 проФесора, којима јс подједнако одређена плата од 400 талира, али тако, да се но годинама службе повншава. ПроФесори су добили права чиновнпчка, која пре тога нису имали. ПроФесоре семинарије постављао је сам митрополит, а не кнез. — Закон од г. 1858. у иогледу регулисања плата свију проФесора простирао се подједнако и на проФесоре

семинарнје. Наставне програме, расиореде предмета и сва друга нравилга за унутарњи ред и поредак у семинарији нронисивао је, према потреби и нахођењу, сам митрополит. Ово је стање трајало све до 1863. г., а 27. септембра те године издан је нов закон о преустројству богословијс с јачим утицајем државне власти у послове богословије. За тим су врло значајне измене учињене новим законом о устројству богословије године 1886. По том закону треба да се примају у богословију само они ученици, који сврше 8 разреда гимназије. Закон је тај примила народна скупштина и онје требао још г. 1886. да ступи у живот, али још ни данас није остварен, ма да је од тога времена прешло већ иет година дана. Српска влада није увела у живот тај закон с тога, што свештеничко стање у Србији још није уређено, те неће нико са свршеном гимназијош да иде у богословију и да се одаје свештеничком чину, у ком свакога чека сиромаштво и патња. Да би се питање богословије решило, архије-' рејски сабор спремио је још пре две године нов законски предлог о преустројству богословије, по ком би се примали у богословију ученици са четири разреда гимназије, а учење у богословијн трајало би шест година. Влада српска пак још не подноси тај пројект нар. скупштини, а не остварује ни закон од г. 1886., те так« <*е београдска богословија још једнако налази ио старом. Последњих дана донеле су неке београдске новине вест, да је српска влада поднела скупу штени нов законски предлог о богословији. За,иста је томе већ п крајње време! — (Потврда пароха велико-кикиндског.) Консисторија епархије темишварске у седници својој од 17. (29.) марта о. г. потврдила је односно именовала једногласно за пароха велико-кикиндског М иливоја Радовића, тамошњег ђакона, који је при избору добио 28 гласова више него други кандидат М. Матејић. 0 избору овом јавили смо у прошлом броју. — (Дом за сироту децу у Београду.) Има ве11 четири године дана, од како је у Београду хуманитарно „друштво за потпомагање сиротне и напуштне деце" подигло дом, у ком се сирочад одхрањују и васпитавају. Та нова илеменита установа ночела је већ напредовати. Друштво то добило је год. 1889. од ерпске државе 24.000 динара потпоре, која је употребљена на пропшрење тога дома за убогу сирочад. Осим тога примило Долааи додатак.