Српски сион

С ТР . 224.

„СРПСКИ СИОН."

Б Р . 14.

престуиника. У древности неки од незнабожаца били су сами преставници својих теорија и својим примером побуђивали ревност к томе поступку у других. А тај стари назор о самоубиству поновио се у хришћанској ери особито у XVIII. веку у новој снази. Неки Роберт скуиио је сва стара сведочанства о самоубиству и издао их у засебној књизи. Тако исто су се бавили марљиво питањем о самоубиству и Русо и енциклопедисте и многи су почели да га на ново у живот уводе. Па на жалост и сада се понавља то питање по разним новинама и ромаиима, који говоре о гнусним догађајима самоубиства, особито међу младежи. Пажљиво испитивање узрока самоубиства иоказује нам два разреда самоубица: у првом су самоубице из тако зване цивилизоване класе, а у другом простији људи. У првом разреду догађају се самоубиства услед растројства и губитка умних и моралних сила, што се маниФестује безбожијем, неверијем, незадовоством са постојећим друштвеним поретком, пустим уображењем и досадношћу живота; а у другом понајвише и обично услед пијанства и развратна живота. 0 двобоју. У данашњем добу посред хришћанскога света у образованом друштву не ретко се сусрећемо са још једном врстом самоубиства, познатом под именом двобоја, као средства, које по модерним појмовима повраћа и пере увређену част. Међу тим, кад се запитамо, шта је двобој у строгом ' ж и с тш. — (Извештај о мартовским седницама епархијске управе темишварске.) I. Седница епарх. консиеторије темишварске одржана је под председништвом Њ*еговог Високопреосвештенства г. Никанора Поповнћа. Од важнијих предмета, решени су ови: У смислу наредбе министра богочасти и јавне наставе упућено је подручно свештенство путем надлежних нротопресвитера,

смислу, добићемо ову деФиницију: двобој је неупутно и законопреступно дело, којим човек у намери да другога живота лиши, уједно и свој живот смрти излаже. По томе је двобој двоструки грех, јер садржи у себи убиство и самоубиство. Читајући историју европских држава, налазимо у њој разне прописе и наредбе, којима су европске државне власти осуђивале и осуђују у двобоју не само сједињење двају преступа, него и виши степен нарушавања општега поретка. У старија времена двобој се у Францеској сматрао као посебна врста преступа, ДеКсћхт 8111 ^епет, како га крсте латински правници. Двобој су сматрали не само као јавни израз неповерења према судовима, него и као политички преступ, као присвајање једнога великога краљевскога права, — права војне, пошто се двобој узимао као војна појединих лица на државном земљишту, које је подвласно једино краљу. Цватућа епоха двобоја беше XV. и XVI. век, особито у Францеској, и зна се, да је тамо једном у току 19 година било издано 7000 краљевских опроста за двобоје, у којима је у поменутом року погинуло до 8000 бесних и завидљивих дворјана. Што се тиче питања о постанку двобоја, многи историци доводе му почетак од судских двобоја, који су се употребљавали не само у германских народа, него и у Словена, н. пр. у Руса до XVI. века, где су се називали и „пољем." (Наставиће се.) Т А да раденицима у време недељног одмора религиозно-моралне поуке даје. — Од министарства просвете на мњење достављене молбенице неких свештеника и свешт. удовица, ради нолучења државне припомоћи, враћени су истом министарству с препоруком. — Позвато је подручно свештенство и цркв. општине, да се на званичан орган срп. прав. митрополије карловачке „Српски Сион" претплате. — Позвато је подручно