Српски сион

Б р . 14.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 223.

оксена заједно са својом децом, да не би пала у руке Филипу. ( Т лу . XГ. 4.) Тако је Пантса хтела"умрети на лешини свога мужа, који је у боју погинуо, немогући иреболети смрти му. ( К ссноф . Сугораес1. I. VII. с. 3.) Тако су многи од римских царева, желећи умрети славном смрћу, прекраћивали себи живот у тамници. (Тацит.) Тако се је и Роланд заклао ножем, када га је казна честите му супруге и властита опасност испунила страхом и жалошћу. (Живот великих људи, Париз.) Одатле видимо, да такви узроци самоубиства делују на људе слабога духа и на преступнике. Такођер се дешава, да неки страдалник гледи да прекрати себи живот убиством. Па ако га и не можемо безусловно осудити, можемо рећи, да је много моралнији и узвишенији онај, који до краја издржи борбу са телесним мукама. Ми н. пр. не можемо строго осудити војника, који би молио, да га лише живота услед тешке ране или болести. Но он би показао веће присуство духа, кад би до краја издржао муке. Уз то вал,;1 знати и то, да и највеће страдање може бити за морал корисно. То је топлота око подне, када најбоље сазрева небесни плод бесмртности. 5.) Неки су се опет решавали на самоубиство услед душевнога растројства, услед хипохондрије и меланхолије, претпостављајући, да се од те невоље не може друкчије ослободити, до ли својевољном смрћу. Тако се усмртио Робек, који се обратио у хришћанство, па се опет за тим повратио незнабоштву и постмо браниоцем самоубиства. Особито често се убијају млади људи, када им н. нр. лежи на души нека тајна жалост или терет; или када им се срећно не остваре н.ихови частољубиви планови; или када се не надају, да ће имати довољно снаге, да изврше своја одважиа и смела предузећа. (Георг, „УогђегеИнпо- гшп &ег*уШј$еи ТоДе." Кбш^вћег^.) Сви ови несрећни људи достојни су сажаљен.а. Но правило душевно-болнога или раздражена човека, не може се узети као правило, по коме се морају сви равнати. 6.) По некад бива узроком самоубиства необична и сувишна осетљивост и Фанатизам. Једном су у Милету наумиле неко-

лике заљубљене девојке да се обесе, за то, што им је љубав била без надежде. (Гелија Ке1. XV. 10.) Индијски философ Калан наредио је, да му се направи гломача и дао се спалити, да би постао учесником у блаженству богова. Шн><1. 8Јс. XIX. 107.) 3 е и о п, основатељ стојичке школе, обесио се, што је, павши једном, угануо и искренуо палац, те то протумачио као глас земље, која га призива у своја недра. (Диог. Лаерт. стр. 695.) На такова самоубиства решавали су се и руски Фанатици расколници, као што сведочи руска историја. Код такова погледа на живот није се чудити, што је, сваки тада држао, да .је у праву, да остави овај живот, који је, као што вели Цицерон, театрално поприште; а није се чудити ни томе, што људи нису решавали питања о законитости и грешности самоубиства, него се забављали тиме, која је смрт згоднија и боља? Но са хришћанскога гледишта не можемо оправдати човека, коме је живот постао досадним. По хришћанеком учењу такав поступак противи се и здравоме разуму и слову божјем; јер они обвезују хришћанина да чува тело као саставни део свога бића. 7.) Многи су себи задавали смрт, да би показали своје јунаштво и тиме довели друге дотле, да се њихову иројству диве. Ко н. пр. не уважава храброга Муција, који је, спаливши своју десницу, показао више одважности него сваки самоубица. Но тако јунаштво не дозвољава се у хришћанству. Хришћанско учење храбрило је своје мученике да претрпе мученичку смрт за иетину, не усађујући у њих неоправданога јуиаштва, да себе лишавају живота. Сви побројани узроци самоубиства могу нас само припремити за моралну оцену такова поступка. (Види ВП<1ег«аа1 „ВеИепег беЉаћнбгДег." ВегИп; Осијандер „Тјћег с1еп 8еЊбћпогс1, аеше ХЈгвасћеп, Аг1,еп, ХЈп1егвпсћпп^" е1"с. Наппоуег.) Ми смо споменули, да је у староме веку страст к самоубиству захватила тако широке димензије, да је Тарквиније горди био принуђен издати закон, по коме онај, који би себе усмртио, лишавао се права, да чини завештаје. Па не само то; тело самоубице распињало се као. тело