Српски сион

С тр . 220.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 14.

Истинита ревност за поштовање икопа имађаше своје мученике и исповедпике. При наследннку Лава — Константину Компроннму састаде се у Константинопољу лажни сабор, који не беше сазван од патријараха Рима, Антиохије и Александрије, због чега се и сматра као незаконити, по незаконитости свога сазвања и еастава. Силом уредбе лажног сабора и налогом иконоборца Константина Компронима о уништењу икона, свештени ликови ишчезоше на зидовима храмова, под слојем креча, а место тога зидови се покриваху сликама из природе, представљајући разне пределе. Заједно са уништењем свештених ликова у храмовима, као и свуда, празнише се иночке обитељи, њихова се имања одузимаху, манастирска се здања обраћаху у заједничке скупове п т. д.; забрањивало се носити монашко одело, у манастирима шта више уништавала се библиотека. Поред тога иконоборци нотстпцаху светску пауку и светску, шта више безбожничку вештину и, не допуштајући икона, дизали су храмове и дворове, украшене живописом светског садржаја. Вештина у хришћанско-византијском царству управо враћала се к незнабожачким предањима тако званој античкој епоси. А из свега овога јасно се видети може, да је иконоборство билго тесно скопчано са уништењем свега строја православне цркве. Тако беше у древној епоси иконоборства; то се исто може видети н у будућој или пак предвидети у предидућој епоси опћега иконоборства, у епоси устанка против св. икона многих из савременог нам друштва. У тој древној епоси положен је крај безбоштву иконоборства VII. васељ. Никејским сабором, који је одбацно неблагочастива правила иконоборског сабора, и обновио је у IX. веку поштовање св. икона. Празник нравославија у првој недељи великог поста држи се од овога времена као спомен нобеде над иконоборским безбоштвом. Из овога се види, даје древпа хришћ. црква не само употребљавала св. иконе, него их је и поштовала од првих векова Хришћанства, а исто питање о иепоштовању св. икона никад није пре ни ионикло до појаве безбожних иконобораца, до VIII. века. Да ,је црква не само употребљавала,

иего и ноштовала св. иконе, то је јасно отуда већ, што их је она имала, кано светињу у самим древиим својим храмовима, као што беху први храмови Хришћана у катакомбама, и одаваху им те исте знаке поштовања, о којима сведочи VII. васељ. сабор, као што су знаци: правитп крсни знамен пред св. иконама, клањати им се, целивати их, кадити их тамјаном, палити свеће и т. д. Да су крсно знамење верујући иолагали на себе у храмовима при богослужењу од првога века по предању апостолском, о томе сведочи св. Василије Велики, као и сав ред отаца и учитеља црквених, који се родише у III., а живише у IV. као и У. веку, као што беху Кирил Јерусалимски, Јован Златоуст, блажени Августин и др. А полагање на себе крснога знака нри улазу у храм, при богослужењу односило се к свој светињи храма и богослужењу, а природно и к свештеним ликовима у храму. Да су се верни Хришћани клањали пред еветињом св. места, као што је крст или гроб Господњи, пред светињом храмова, као што је изображење крста и јеванђеља, као и осталим свештеним ликовима, то дакле не може подлећи сумњи. Клањање пред Богом и светињом освећено је примерима Аврама, Мојсија, самога Господа Исуса Христа, св. ап. Јована, као и свију светих. На забату при улазу у св. СоФију изображен беше цар Јустинијан, како припада ка Христу, који седи на престолу. Не може постојати сумња о древном поштовању хришћ. светиња, као што је крст и гроб Христов, њихова изображења, као и разне друге светиње, као гробови и мошти св. аноетола и мученика, као разни свештени остатци на пр. кости и крв св. мученика, нерукотворни образ Спасов, без сумње који је постојао од првих векова и т. д. 0 кађењу тамјаном, паЉењу свећа у хришћ. храмовима нред хришћ. светињама говоре већ апостолска правила, спомиње шта више књига дела апостолских. Па ко и може посумњати у најпотпунију историјску доставерност таквог доказа, као што је догматско опредељење седмог васељ. сабора, које је изречено гласно, пред целим тадашњим светом, које је посведочено и потврђено живим нредањем свију тадашњих цркава.