Српски сион

ДОДАТАК К ВРОЈУ 1б. „СРПСКОГ СИОНА" 1892. ГОД. Б Р. 15. „СРПСКИ СИОН."

Стр. 249.

кад горе многе евеће, јако спречава испаравање тела. Из наведених разлога препоручујемо свима нашим дрквеним општинама што топлије, да се угледају на одличне општине у Панчеву и Вршцу, те да избаце из цркве којекакве шкодљиве свеће, па да уведу чисте воштанице! — (Српска православна црквена општина у Бечу) имала је у недељу 29. марта о. г. своју. главну скупштину, у којој је председник пуковник Остојић саопштио, да је већи део уређења нове цркве довршен, те се још има само сачекати потврда статута од мпппетарства, па да се црква посвети. За тим је благајник С това прочптао свој извештај. За градњу цркве и школе исплаћено је 87.839 Фор., а годишњи приход од 3600 Фор. биће довољно јемство за издржавање пароха, учитеља и цр квењака. Поштојецрква била саграђена, остало је било само 567 ®ор. у каси, те како је одбор оддучио, да се црква има уредити достојно према престолници државноЈ, то су се на ту цел сабирали д о б р о в о љ н и п р и л о з и, те је до сада сакупљено преко 26.000 ®ор. — Најпосле је цредседник предложио, да се устроји убошки ф о н д у бечкој српској општиии, а он ће се за ту племениту сврху својски заузети. Тај је предлог одушевљено примљен. Окупштина је најпосле изразила председнику и благајнику најтоплију захвалност на њиховом дојакошњем неуморном заузимању за унапређење бечке српске општине. — (Нови српски добротвори.) Око половине марта месеца о. г. преминула је у Темишвару Марија удова Скарлато рођ. Лукачева. По завештају њеном и њезиног раније преминулог мужа Лазара Скарлата припало је њихово имање (кућа у вредности од 50.000 Фор.) српској православној црквеној општини темишварској. Као што нам саопштавају, општина ће од тога завештаја установити стипендијску закладу за изучавање неколико питомаца српске народности. Завештана кућа доноеи 2500 Фор. годишње кирије. Нека је стгава честитим добротворима! КЊИЖЕВНЕ ВЕСТИ. — Дрквене беееде Никанора Грујића, бившег православног српског епископа пакрачког. Издао Димитрије Руварац, пар о х земунскн. (Сав чисти приход ове књиге намењен је Фонду за свештеничке удовпце и сирочад пакрачке дијецезе.) У Земуну, 1892. Штам-

парија Симе Пајића. Животопис Никанора Грујића XXVIII стр. Предговор издавачев XXXIX. и XXX. стр. Црквене беседе Никанора Грујића 172. стр. (Књига се може добити код издавача г. Димитрија Руварца, пароха у Земуну, по цену од 1 Фор. 50 новч.) После беседа пок. еиископа Тео®ана Живковића, које су не давно штампане, ево нам у лепом облику добро уређених и изданих беседа „Српског Златоуста" пок. епископа пакрачког, славног и знаменитог јерарха црквеног и родољуба српског, Никанора Грујића. Као што већ наговестисмо, ова ће нам година заиста знаменита и значајна бити у историји наше сиромашне црквене књижевности, а нарочито у историји нашег сиромашног цркв. беседништва — јер ево. у овој години, у кратком времену једно за другим добисмо два знаменита и монументална дела, којима би се могле поносити и веће цркве и већи славнији народи. Збирку беседа славнога владике Никанора Грујића ми смо за сада тек површно прелистали, прегледали и прочитали — но пошто нам је бисер одмах у очи сијнуо а прн том знајући чије су то беседе, ми хитимо, да их већ сад нашем свету, а особито нашем свештенству најтоплије препоручимо. Ни један свештеник, ни један иисмен и свестан члан нашега народа не сме пропустити, а да не набави ове милокрвне, са истинском побожношћу, сриским родољубљем, виспреним и генијалним духом писане беседе великана нашег Никанора Грујића. Беседе те треба наше свештенство и наш образовани родољубивн свет јагмице да купује, већ п с тога, да угуши и побије онај ирекор издавачев, којему он — са неучешћа у претплаћивању на те знамените беседе — у своме предговору израза даје. Нама се у опште чини, да је вредни и окретни издавач Никанорових беседа, г. Димитрије Руварац, са својим нрекором мало „истрчао". Јер ми данае не живимо у добу, када је ЈеФта Ивановић своје „Кратке поучителне беседе" издавао, већ живимо „у трговачко-практичном" добу, када излази из моде нретплаћивање у опште, већ сваки чека да види најнре робу, па ће тек онда да куиује. Ако се је на знамените беседе Никанора Грујића само 208 српских свештеника и родољуба претплатило — ми смо потпуно уверени, да ће се сад, кад је књига света угледала и кад заеја својом изредношћу у народу — наћи бар двојином толико