Српски сион

Б р . 15.

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 239.

жука. Јасно је дакле, да је за прекраћење двобоја или барем ограничење му, н])е свега нужна извесна умна и морална зрелост у друштву, под чијим унливом се само могу створптп правилнији иојмови о части и начинима повреде јој. Истина, у Русији онај део рускога друштва, у коме се виђају двобоји, налазио се до друге половнне XVIII. века на иижем ступи>у културе него доцније, па ииак не беше тамо двобоја. Тако би тај Факт по изгледу протусловио нашој претпоменутој примедби. Но то иротусловље показује се само таковим, кад се узме у обзир, да су елементи данашше руске образованости нозајмљенп са запада, одакле су заједно с просветом тамо прешли и појмови западпога дворанства како о двобоју тако и о части. Колико се може закључити из историјских нодатака, нрви двобој ио онће примљеним европским правилима био је у Русији тек око седамдесетих година прошлога столећа. А до тога времепа увреда се или праштала по хришћанском милосрђу, или се освећивала својевољном расправом јачега над слабијим, или се истраживала судским путем. Први иојам о двобоју добили су Руси по свој прилици од иноземаца, који живљаху у Москви. Тако је нарочитим царским указом од 25. октобра 1682. дозвољеио чиповницима ходити са сабљама и другим оружјем, „а трговцима забраљено, као и то, да ни с ким не смеју никакове свађе и „двобоје" заметати; а ако би ко какву кавгу заподео, или кога оружјем ранио, — с тим да се без штедње поступп по указу". Тај указ у руском законодавству примењује се и на иаредбе о двобоју, и ако је по свој прилици издан само против сва1,а и туче и иротив уиотребе оружја у том случају. У војеном закону изданом 30. марта 1715. каже се, да се позиви на „двобоје" забрањују, „па.ма кога внсокога или нижега чина ко био и ма како изазван и увређен био". „А ко против тога погреши, — вели се у закону — има се одмах казнити — вешалима". Таква казна била је одређена и за секунданте или посреднпке без обзира иа последице двобоја. У двобоју убијени имао се обесити за ноге. Слично узакоњење види се и у морском закону,

изданом 1720. год. Такву строгост према дуелаптима нозајмпо је био Иетар Белики из тадањега пемачкога законодавства, које је осу1)ивало и прогоннло двобоје. Тај престроги указ Петра Великога био је ублажен Јелисаветом Петровиом, услед општег укинућа смртне казне. И за тим у руском законодавству није било наредаба о двобоју до год. 1782., кад је издан тако звани „уставв благочишн", у коме се номиње о забрани двобоја и о томе, да се дуеланти имају предавати суду ради строге казпи. За Катарине II. у Русији су двобоји били тако чести, да је царица издала за њих 21. аирила 1787. нарочити маниФест, у коме су изложени назорн тадашње законодавне власти о двобоју и који је све до год. 1846. био основ свима наредбама тамошњим иротив двобоја. Помеиути машшест царице Катарине говори и о историјском постанку двобоја у Русији и примећује, да „предрасуде, које су изазивале двобој у Русији, нису од предака наслеђене, но да су страие, пренесене и примљене." И при даљим издањима руских државних закона нису испуштене моралне поуке у иогледу двобоја. Тако н. пр. у њима се ставља свима и свакоме у дужност: „да живе у искреној љубави, миру и елози, да један другом одаје поштовање но достојанству, да се указује послушпост коме то припада по утврђепом поретку и да се сваки стара, да спречава неспоразуме и кавге, које могу довести до огорчења и увреда". За тим се налаже, да свакн има у елучају увреде, поднети жалбу „одређеним за то особама и местима". Но све то није докинуло двобо.ја ни з.а времена цара Николе. Двобоји су били непрестано честн. При суђењу, дуеланти, ма и не прииадали војннчком сталежу, били су као и војници предаваии војничком криминалном суду, који на основу својих закона изриче строгу осуду протнв двобоја, тако, да онај, који би позвао кога на двобој по други пут, има се осудити „као рушилац мира и епокојства и лишити се свију права и имања, те послати на вечито изгнанство у Сибирију". За нрви нозив на двобој н употребу оружја, кривац се лишавао ирава на закониту задовољштину, био је суђен као непокораи закону,