Српски сион

С тр. 260.

„СРПСКИ СИОН."

Б р. 16.

његова савршенства и среће. Благоразумну човеку морају бити свети сви основни, битни дарови његове природе, те већ услед тога мора он признати, да је за н>ега понижење, да самовољно излази из круга живих. 2.) Самоубица поступа и против разума и увиђавности, јер се самоубиством подвргава већем злу, у место да подиесе мању или чак само уображену неерећу. Живот с једне стране, ма бпо баш и бедан и жалостан, увек је бољи од не-бића, — смрти; а с друге стране — и у време самих тешких невоља, очекује нас радосна и светла будућност, нарочито у вечности. „ПретЕрп Н ^ куи до концд тои спасЕнх к^дјтх" — вели Спаситељ. (Мар. 13, 13.) Често такођер видимо, да многи, који су се у очајању хтели лишити живота, на су ма којим срећним случајем од тога задржани, — да су се у току времена покајали за своју неразмишљену намеру, стидили се тога свога срамнога предузећа, на га чак и порицали. По томе дакле, такав поступак, који свагда каља наше достојанство, који се често доцније иропраћа кајањем, очевидио не само да се не да бранити, него ни извињавати. 3.) Постуиак самоубице противи се и справедљивости, јер се њиме нарушавају права отачаства. У осталом томе преступу обично или предходи пеки грех или злочии, или не претходи. У првом случају сваки човек је дужан да се подвргие закоиитим последицама свога нреступа, дужан је платити свој дуг, претрпети казну, помирити се са увређеном правдом и .законом и ако је могуће, постарати се, да себи поврати грађанску част. У другом пак случају, оцеви, супруге, деца, другови и сама држава, у праву су, да траже од свакога дотичног благодарности, заштите, услуга и користи од дарованих му способности и сила. Та обвезаност оснива се на јасним одношајима к поменутим људским задругама и на дужној захвалности према њима, за указана му доброчинства, која се често не могу наградити и вратити ии целога живота. Ето још једног разлога, зашто је и у стара и новија времена у образованим државама законодавство тако строго постунало против самоубиства! У незнабожачком

свету, као што смо напред споменули, Тарквиније горди био је издао закон, да се лешине самоубица прикивају иа крст; а обешени да, се не погребавају, него да се остављају обешени на оном ужету, којим су се обесили, а имање свакога самоубице да се има конФисковати. — У хришћапству древно канонично право налагало је, да се самоубице не сахрањују заједно с вернима, да се за њих не служе литургије нити молитве чиие. У Пруској грађански закон забрањује свечано сахрањивати самоубице, а учеснике у том преступу казни тамницом. (Т1т. II. Т. Т. 20, §. 834.) Та строгост у свима државама одржава се као емпирички окушано спасоносно средство против иокушаја самоубиства; јер леи или рђав сиомен у потомству снажно дејствује на необразована човека; а с друге страпе, имаде примера, да се људи одлучују на самоубиство тим лактие, ако се надају часном иогребу и ако су уверени, да ће их опште учешће и сажаљење до гроба испратити. Но грех самоубиства сматра се и но закону као тежак преступ, а већ га и глас народа у опште осуђује. 4.) Самоубиство је нротивно и моралу и дужности. У самој ствари, ако под „дужношћу" разумемо нужност, да деламо у делокругу, који нам је за нашу разумну радњу назначен, то без сумње, тај делокруг преставља нам се у садашњем свету у облику многих задаћа, ако желимо напредовати у моралном саврџгенству. Но самоубица не излази само из делокруга свога рада, него лишава свој разум сваке могућности, да свој рад у корист људског опредељења развије, јер разорава своје тело, које је са њиме иеразлучно. Самоубица дакле за себе чини- извршење те дужности немогућим. А ко са свешћу и намером уништава услов, без кога не може извршити своје обвезе, тај очевидно поступа неморално, иде нротив нремудрога поретка, који му је у његову делању назначен цромислом божјим. 5.) Самоубиство противно је и религији. Ко сматра глас своје савести као заповед Бога, тај је дужан, да остане у кругу свога рада све дотле, докле не буде из њега позван врховним зановедником његове судбе, Тако су умовали о том предмету и дре-