Српски сион

Б р. 16.

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 261.

вни философи . Још Сократ је учио; „Ми не припадамо сами себи, но благом Богу. Он нас је поставио у овом свету на своје место, које ми не смемо остављати; дакле, ко лпшава себе живота, тога можемо упореднти са неверним робом, који бега од свога господара, пе иомишљајући иа то. да се пе може избавити од његове казни". (У

књизи Платоновој „Федои"). Сципијоп Африканац обра.ћа се једном од својих потомака овим речима: „Кога сам Бог ие ослободи из ове телесне тамнице, тај неКе наћи пута к горњнм светињама". Ето тако су сматрали философи самоубиство, у одношају к Богу. (Наетавиће се.)

0 0БРА30ВАЊУ МАЈ1Е ДЕЦЕ У ВЕРИ.*)

(Поучна Јрј! ^Мрага браћо! Црнн враг се врзе около срећиих домова ваших, дошуњао се и до самог прага, па страхујем . . ., е ће му се отворити врата. Проклето Назаренство мами вас иа танак лед, који је слаб и за праведиика, а камо ли за грешника . . . , води вас суноврату, а пе спасењу. Страх ме је и за вас разумне, који знате разликовати добро од зла, благо од рће —, а још већма за нејаку дечицу, која ие умеју самоеталпо расуђивати, већ се за другима новоде. Услед тога ... нека ми је дозвољено, љубљени моји, да вам са овог узвишеног светог места рекнем коју „0 образовању у вери драге вам дечице." Нема дома, где се у основном образовању вере не чини ногрешка, а та је: што чим иевинашце добије неку самосвест, ностапе живље или боље рећи несташније одмах му се ђаволом, коминаром и другим чим прети. И мања мана велику онасност рађа, а камо ли ова голема погрешка, која на сам живот штетопосно утиче, а доцније и зле последице ствара. Чему је научен том претњом? Да веРУЈе и да се боји — за невини несташлук свој — од оног, који не ностоји . . , што значи, да лаж нотискује цстииу ил' још страшније, да је крив појам стекао о свом ближњем, који у крвавом зноју.свога труда зарађује црну кору хлеба. Боже благи, шта су могли ови невини *) Ову сам тему добио приликом полагања стечајног испита. М. Е.

проповед.) анђели тако силно згрешити, кад се тако немило казне!? Сама ми се намећу следећа питања: Зар се искључиво претњом и страхом долази до добре цели и зар се само тим иачином достиже иоправљање и образовање?.. Па опет: није ли могуће исто постићи упознавањем преблагог оца, кога треба сви да љубимо више свега? Можно је, да ће иеко рећи: Малени су за то! Сваки — који тако мисли, љуто се вара, јер кад није слаб за сазнавање којекакве измишљотине, не ће бити ни за нримање истипе. Увек се истина и нешто стварно лакше схваћа него ли лаж и измишљотина. Према том — не би ли корисније било, да се у место претње и плашења употреби блага молба па п тихи нрекор — н. пр: не љубиш Богу ?.. Нека — нека, види Бог све. Или: Бога воли само добру децу, а иеваљалу кара. ГПта ћемо тим постићи? Сазиаће за непобитну истину, да Бог постоји. . , да га треба љубитн, чувати се његове казне, јер је он свезнајућ' . . . даље, да, му ваља добар бити и добро чинити. 0 драги, само да знате колику ће вам вељу радост допринети утисак ових рбчи, — и колико ће вам мила бити прва озбиљност, коју ћете приметити на непокорпој јогуници. . . . , па тек оида оно безазлено љубопитство и брига: а оће ли Бога и меие волети, ако добар будем? Не сме се иропустити, а да се овом приликом ие увери, да ће га као такова не

ч