Српски сион

С тр . 270.

„СРПСКИ СИОН."

Б р. 17.

те епархијеке власти бирају свака за ее из своје средине. Тим члановима бирају наведене епархијске власти из своје средине по једнога члана заменика. Председником епархијскога суда јесте епискои (архиеиископ), а ако је епископ запречен, председник енархијске скупштине. §. 5. Митрополитски дисциплипарни суд састоји се из два члана саборског одбора 7 два члана митрополитскога савета, и два члана митрополитскога школскога савета, које те митрополитске власти бирају свака за се из своје средине. Председник митрополитскога дисциплинарнога суда јесте митрополит - патријаух, а кад је он запречен, световни иотпредседник саборскога, одбора. Члановпма овима бирају наведене митрополитске власти из своје средине по једнога заменика. §. 6. Општински дисциплинарни суд суди у првој молби чиновницима и частницима, које постављају црквене омштиие. изузимајући председнике, потпредседпике и чланове црквенога и школскога одбора. §. 7. Еиархијски дцсциплинарни суд еуди: а.) у првој молби члановима епархијалних власти, чиновницима и частницима намештеним код еиархијалних власти и манаетирске управе, протопресвитерима, председницима, иотпредседницима н члановима црквених и школских одбора црквених општина. б.) у другој молби у дисциплинарним стварима призваним од општинских диециплинарних судова. §. 8. Митрополитски дисциплинарни суд суди: 1.) члаповима митрополитских колегија и чиновницима пристављеним код мнтроиолитских власти 2.) као иризивна молба у дисциплинарним етварима, које су пресудили епархијски дисциплинарни судови. §. 9. Чланови дисциплинарних судова не могу судити: 1.) у случају, кад се расправља њихова властита ствар дисциплинарна, и у иословима, од којих они непосредно очекују корист или штету; 2.) у пословима, који се тичу њихових супруга или рођака у узлазној и силазној линији или рођака до другога стунља у побочној линији

или тазбешжа првога ступња, или особа, које су с њима у очинском, посиначком п старатељском одношају; 3.) у послонпма. у којима су они већ радили као сведоци, вештаци, заступници и судци истражитељи; 4.) у нословима виших дисцпилинарних судова, ако су суделовали при суђењу истих послова код нижега дисциплинарнога суда. Сваки члан суда којега се тиче такова запрека, дужаи је то пријавити, и такав се члан уреда ради искључује од учеетвовања у дотичној ствари. §. 10. И окривљеник може одклонити члана дисциплинарнога суда 7 ако може навести и засведочити разлога, који су кадри пристрасност његову довести у сумњу. Такови су разлози именито ? ако члан суда стоји напрама окривљенику у одношају непријатељском или иарбеном. §. 11. 0 одклону одлучује ; чувши ирема потребп одклоњенога члана, онај дисциплинарни суд ; којега је члан одклоњен. Против те одлуке нема места посебној притужби. §. 12. Ако се запреке, наведене у §. 8., тичу председника дисциплинарнога суда, имаде он уступити председништво потпредседнику, а ако се тиче чланова дисциплинарних судова, имају председници позвати на њихово мес-то чланове заменике. §. 13. У седницу дисциплинарнога суда имају се сваки пут позватп сви чланови, а ако је редовити члан запречен, и односни члан заменик. За ваљан закључак довољна је присутност: код општинскога дисциплинарнога суда трију чланова; код епархијскога дисциплинарнога суда четворице чланова, а код митрополитскога дисциплинарнога суда петорице чланова, рачунајући овамо код ева три суда и председника. §. 14. Чланови дисциплинарних судова бирају се на три године, а за сваки случај иослују дотле, док се не изберу други. Ако се течајем тога времена испразни место члана дисциплинарнога суда, попуњује се ово у емислу ове уредбе, те ваља гледе трајања пословања такова члана оно исто, што би ваљало гледе члана, на којега је место изабран. §. 15. Дисциплинарни судови одлучују апсолутном већином гласова. Ако су гласови преполовљени, одлучује глас председника.