Српски сион

Стр. 294.

„СРПСКИ СИОН."

Бр. 18.

вх сок/1к>д (н1{ вх родћ1 клша . Шкоже здпокФда гдк А1аП 'сек>, ПОЛОЖИ 10 ДдрЦЈНХ прсдх скид ^кијеллк. кх соклк»дгнЈс. Оуноке же Хсрлилекм. гадоша лланнВ л-ктх четмредеслтк, дондежс ПрУиДОШа к'а зел1ли5 ижитаЕЛ |!Зк> : и ид01ш лшш!5, дондеже прТидоша ко странб фЈнЈкТиСК810. ГоЛ10р г А же десатла ЧаСТК ТрЕ\-Х л1 'крх каше . — Ис\одх. 16. 31.—36. Неће бити излишно ако овде иротумачимо, шта је то мана? Ја сам још 1880. год. покушао у „Привреди" да протумачим шта је мана. Па ћу и овде исто оно изнети како сам онда мислио о овом, јер и сад мислим тако. Из друге књиге Мојсијеве 16. гл. 14. за8тра же кмстк спадшеи роск околи) полка: и сг на лип,^ пВстмни лсклко гако корјандрх, к'кло аки ледх на зел1ли, види се, да је мана то исто тнто наш народ зове медљика. Наш народ каи;е: иала медљика на тополе, на врбе, липе и т. д. Наравно да народ наш кад каже да медљика пада, мисли да пада као кпша и снег с иеба. Ко год пак ово зрело промисли, може одмах доћи до тога, да мед не може с неба падати. Медљика постаје на биљкама са свим на други начиН. Медљика се обично онда појављује на биљкама, кад се на н>има појаве уши. На разним дрветима и биљкама, као што су: лина, јавор, шљива, трешња, раст, тоиола, врба, оморика и т. д. иојаве се уши ситне, које из лишћа сисају сладак сок и своје екскременте остављају на лишћу. Од ових ушију екскрементн су слатки, који пчеле радо сабирају. Пљувачком својом инвертпрају га пчеле у мед и остављају у ћелице. Уши ове ситне, које се иалазе на разним дрветима сисајући слатки сок из лишћа, остављају своје екскременте па лишћу, и оне су једине животиње, којима су екскремеити слатки и пуни шећера. Кад се ове уши појаве на липи, тополи, врби, онда медљика све нури са њих. И како се медљика иојави, одмах је ту и вредна нчела. Кад се медљика појави на споменутим дрветима, таки се ту пакупе и мрави. ПриродњаЦи називају споменуте уши музарам кравама мрављим. Медљика дакле није ништа друго, него екскременти неких ситних ушију, који се иалазе на разним дрветима и који сисају из лишћа сок и остављају на њима своје екскременте. Ентомолози знају

набројати више врста ових ушију, као: Соссп8 Руп, Сосстш Рег81сае, Сосспа сеи&гиа и т. д. Али има медљике и друге врсте, која се појављује на расту. Нека буба (Огсће^ев Опегсп«), падре лишће на расту, те на сваком месту где је лнст надрт, цури сладак сок, који нчеле радо сабирају. Овај је сок слађи и здравији, пего онај, који добијамо од ушију. Пчеле, кад у јесен много скуие од медљике меда, који је иостао од екскремента од ушију, оида их не ваља оставити да на том меду зимују, јер на том меду поумиру. Медљика је нак, коју добивамо са раста, кад лишће споменута буба нагризе, бол>а, здравија и течнија, а здравија ће бити за то, што је вегетабилпога порекла, пошто је медљика од ушију анималнога порекла. Неки пчелари држе да медљика постаје још и на други начин, без споменутих ушију. Особито покојни Берлепш доказивао је, да се медљика појављује на липи и на другим дрветима нроменом ваздуха, кад дању н. пр. иза велике жеге наступи хладна ноћ. Промена темнературе дакле мисле неки, а међу њима и Берлепш, да сок из лишћа кроз рупице истерује на поље на иовршнну лишћа. Овај сладак сок могу пчеле само раио у јутру сабирати, јер кад сунце јаче прижеже, онда се згусне и пчеле га не могу сабирати. Па тако Исто стоји у „Ис\'од8" 16. 21. за ману: егда же ич т р'ккашЕ солнце, растлАкашЕ. Кад супце прижеже, онда се растонн, пестане је. Многи тврде, да се медљика појави прво, па онда се тек упш појаве, те да ова медљика не ностаје од упгају, него променом температуре. Ђерзон нак говорн протпв тога, да није могуће, да слатки сок из лишћа излази ироменом температуре, него да тај сок постаје једиио од уишју. Ђерзон каже, даје лишће биљци једиио за то. да њиме дише. Лишће је као џигерица бела код животиња, које под утецајем сунчане светлости испушта из себе оксиген а не слатки сок. Лист може слатки сок испуштати из себе само* оида, кад га надре каква буба, као што смо мало час чули, пли кад се појаве спомеиуте уши, које сиеају из лишћа слатки сок, те га иосле у обличју екскремента остављају на њима. Права дакле медљика, као што иаш народ каже: нала је медљика,