Српски сион

Б р . 18.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 293.

наЈГлавниЈе, покренуо миеао о удружењу свега свештенства у митрополији нашој. Но у овој племенитој и родољубивој идеји: „о удружењу", идеји, која је нрво креснула у у збору свештенства протопресв. карловачког, која је креснула у први мах, истина свом жестином, али је после тек само мало по мало тнн,ала; — у тој идејн, дакле коју и ми хтедосмо, па ма и спорије мало оживотворити, мн смо сада из ненада са свим нреухнтрени. Данас стојимо ми на прагу удружења свега свештенства у митрополијп нашој, пред нама је „нацрт правила за удружење", нас у том лепом подузећу осијава милост и благовољење Његове Светости преузв. г. иатријарха нашег Георгија. За то је и свештенство протоиресв. карловачког при својој овогодишњој исповедн, са неописаном радошћу и одушевљењем прихватило мисао и потребу удружења, те се једнодушно и са брат4=^ ИЖМа 11Д 1 ©1 м ... јјјлА ојсијс јс први ењижсвник, који спомиње пчелу, мед и восак. Ми ћемо споменути нека места, која долазе у библији и у којима се спомиље пчела, мед и восак. Овај извод може служити за грађу оному, који буде писао историју пчеларства у нас. Рече же и /их 1сраилк отецх и\х: лцје таки? естк, сГе сотворите: возлште № плод^вх зел\нћ1\-& кх сос8дћ1 своа и донесите челов'кк^ дару, рит'|'н8, лндх, дулнали же и стлкти, и теревиндх и ор-к\и. — Книги 1. лиџVсе<л>вм китјд. 43. 11. И сниде\"л изати и\"к Ц5 р^к^ егупетск^ и извести а изх зел^ли г гоа, и ввести и \'а вх зел1лк> клагб и л1ног8, вх зел\лк> кипАф^к Л1ЛеК0Л1Х и Л1еД0Л1Х. Книги 2. Л11ЛМ' С е (.Џ В к1 ис\одх. 3. 8. II кКдетх, егда введетх та гдк Б гх твон вх землм \ананеиск8, и \еттеиск8, и ал1орреиск8, е\геиск8, и Јев8сеиск$, и гергесеиск^, и ферезеиск8, ек>же клатса ко отцел1х твоилт, дати тек^к зел1лк точаф^о л^леко и лндх Книги 2. лиџгсеиЈвм ис\одх. 13. 5. И послк кбшт* аггла лкчего предх лицел1х ТЕ0ИЛ1&, и изженетх \ананеа, ал^орреа, и \еттел , н ферезеа, и гергесеа, и е\геа, и Јев^сеА, и

ским расположењем срца свога за исто изЈавило. Уједно је збор умолио г. протопресвитера, да о тој срдачној изјави за удружење у својој ре®еради и Његову Светост извести; те да уједно, као председник одбора за припремну радњу, на томе поради, да се што нре ирва скупштина сазове. Према тим новим данашњим нриликама закључено је у овом збору и то, да се поменута работа свештенства протопресв. карловачког, о којој је нацред реч била, — поднесе највишем Форуму удруженог свештенства на претрес, како би тај рад као рад уједињеног свештенства већу пажњу на себе обратно, те тиме знатно припомогао, да се донесе подесна уредба о положају и дотацији парохиског свештенотва, Мараднк, 17. априла 1892. М. Попадић, парох. ©ж у шштшт а введб та вх зелипо тек^фКк Л1лекол1Х и лидол1х. — Кн. 2. лнџг. ис\одх. 33. 2. Ходи\о<их на зел!лк», на нкже поскмалх еси насх, на зел1лк> кнпАфКк л1лек ( ол1х и тдол1х. — Кн. 4. Л1 луV. числа. 13. 28. И посл^шаи, Јсраилк, и снакдн творити, да клаго ти к^детх, н да улшожитесА з'кл«, гакоже глагола гдк Бгх отецх ваши\х дати ТеК^к ЗЕЛ1ЛК) КИПАф!$К ЛШК0Л1Х И Л1еД0Л1Х. Кн. 5. Л1и>;\ 6. 3. л ЧеткфедесАтк ко и два л'кта \ождаше јсранлк вх п8сткши лмкдаритјд-к: сеги> ради не окр^кзани кмша лшози (5 т-к\а воиншвх изшедши\7, нзх зелми егтетскЈА не посл8шавшУн запов*кдеи гдни\х, шиже и ишред [ кли гдк не вид^кти зелми, екже клатса гдк отцел1х и\х дати нал!х зел1лк киплфбк л«едол1Х п л!лекол1х. — Кн. 1ис!>са Па\-и на 5. 6. II прозваша скшове јсраилевм ил1А тол 1§, Л1анна. Бдше же гак!Л> скл1А корТандрово к Н јло: вкКсх же егц> акн Л1^ка сх л1едол1х. Рече же Жиигсен : сеи глаголх, егоже зак г кфа гдк: наполните гол!орх К5 линнм вх скрова вк родк! влша : да видлтх \л'квх, егоже гадосте вк1 вх п8сткши егда изведе васх гдк № зел1ли егтетскЈА. И рече Жлигсеи ко 11аронб: возлш сталшб злат8к единВ, и вложн вх нк гол^орк полнк1и Ц5 Л1аннк1, и положи т8к предх Вгол1Х,