Српски сион

Б р . 19.

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 309.

из јеванђелија, он хоће јеванђелије да еатре. А то ради за то, да лакше задобије рускога мужика. Он ради самовољпо, баш као и наши Назарени. Али, давно је речено, да је тако могуће сваког човјека на вјешала довести! Само онај који не признаје автентичност јеванђелија, и у опће светога писма, може поступати онако као што Толстој поступа. А зар би било могуће, да је наша Матица хтјела стати на негативно становиште, у критици текста светога писма? Ја сам увјерен да није. Даље нећу говорити. Колико је наш народ добио са ове двије приповијетке Тол-

стојеве, шта из њих може да научи и какво би становиште морало заузети православно Српство спрам Матице, кад би она наставила овакав рад, то сам хтио иоказати. А то сам можда и сувише јасно показао. Извршио сам своју дужност као хришћански свештепик, као Србин, као онај који жели и који је рад да се прикупи у чланство Матице, а у вршењу дужности водила ме љубав спрам моје цркве православне и народа мога српскога и наше Матице српске. У К а р л о в ц п м а, на велики четвртак го • дине 1892.

1ИИМ 11«№ ®Ш№Ж1 а

14. и 15. аирила о. г. одржана је епархијска скупштина у Пакрацу. У овој дијецези није било још од 1871. године епархијске скупштине. На скупштину дошло је око 50 свештених и световних чланова — а само је 10 изостало. После призива св. духа у саборној цркви искупили су се скунштинарп у епархијском здању, у ком је пре била смештена сриска учитељска школа пакрачка. Скупштину је отворио преосвећени г. епископ Мирон Николић лепим и језгровптим говором. Разјаенио је, зашто за 21 годину није било епархијске скупштине и зашто садашња није ире сазвана. Поздрављајући сакупљене чланове зажелио је, да радњу своју изврше споразумно и у љубави а на корист цркве, школе и народа. После вериФикације изабраних чланова, би на предлс!г владичин изабран з а н о д н р е дс е д н и к а скупштине Светозар пл. К у ш е в и ћ, умировљени велики жупан, а за перовође: парох Сава Стојаковићи учитељ Коста Д р аг о с а в а ц. Прочитан је извештај о радњи еиархијске консисторије, који је узет на знање. Но пошто се из извештаја видело, да је оскудица у свештеничким кандидатима, решено је, да се ношље из скупштине срп. народно-црквеном сабору представка с молбом, да се из народних фондова оснује што више стипендија, помоћу којих ће младићи из пакрачке епархије моћи лакше изучавати гимназијске и богословске науке.

Извештај епарх. админпстративног одбора узет је на знање. Из извештаја епарх. школског одбора видело се, да је стање српских вероисповедних школа јадно и жалосно, те да је делање школског одбора врло незнатно било. Извештај је узет на знање у нади, да ће рад школс-ког одбора у напредак бити обилатији и напреднији. За тим се приступило к избору чланова за духовну консисторију, и за епарх. административни и школски одбор. Пошто се скупштнна није могла сложити са предложенпм лицима кандидационог одбора, избор је извршен сутра дан 15. (27.) априла о. год., п то тајним гласањем. У консисторију дошло је после избора које ' старих које нових чланова: 16 свештеника и 8 световњака; у адмистративни одбор 8 свештених и 16 световних лица; а у школски 2 свештеника и 12 световњака, међу којима неколико учитеља. Као нови чланови изабрани су у к о н с историју: а.) ови свештеници: Лука Поповић, Јован II. Јовановић, Сава Стојаковић, Коста Мијачевић, Милутин Митровић и Платон Соларић; — б.) ови световњаци: Др. Ливије Радивојевић, Светозар пл. Кушевић, др. Александар Николајевић, др. Богољуб Милетић, Павле Јовановић, Јован Марковић, Ђорђе Јагњић и Коста Јовановић. У епарх. административни одбор изабрани су: а.) од свештеника: Јово Здјеларевић, Васа Миоковић, Теодосије Марковић и Марко Лишчић; — б.) од световних: Др. Ал. Николајевић,