Српски сион

Стр. 370.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 23.

могло развратити, да их из малоће уче реду и иослушиоети, а кад дорасту за школу да их редовио у школу шиљу; да сами што богоугодније живе и што чешће у нркву иду и да држе све хришћанске одредбе и обичаје, како би се свему томе и њихова деца научити могла, те и сама такова била, кад једном ступе и они у брак; да буду целог века добри Срби и добри источно-православни хрншћани, те да своју веру и пародност изнад свега љубе и чувају, и да томе и своју дену још из малоће уче; да невестама нредочи страшне носледице и грех од тровања зачетог у утроби илода; да их иоучи, да приликом сватова не чине излишне трошкове и да у опште за цело време свога брачнога живота буду чуварни и штедљиви, те да не само сачувају наелеђено од својих родитеља имање, но да се старају и да га умноже. Мужу, као глави жениној, треба да наспомене, да је он дужан љубазно руководпти жену своју добрим саветом; да сноси мане и погрешке женине и да пх с благошћу исправља, а тако исто и од ње, као од свога друга, да прима савете и примедбе; да је чува од сваке непријатности, да је теши у време жалости, да је негује у време болести, и у опште да се опходи с њом љубавио. Као уиравитељ куће, дужан је мотрити на свашто, држати поредак, старати се за благостање и управљати својим имањем наметно, и као глава породице, дужаи је предњачити иримером побожности и сваке добродетељи. Жена пак дужна је нокоравати се своме мужу у свему, што је часно и праведно; сносити мужевљеве погрешке и мане и на леп начин исправљати их; старати се за мужевљево здравље, спокојство и част; удаљавати од мужа свако иеповољство и тугу; с њиме се заједнички радовати и плакати и у опште сносити с њиме све радоети и жалости. Као управитељка куће, дужна је мотрити на унутрашње послове кућевне; обдржавати поредак п чистоту, и чувати оно, што муж привреди, а особито треба је упозорити на то, да не троши сувише на

своје одело и иа којекакве излишне ствари, ио да се увек опако одева и да онако у кући живи, како приличи њеном стању и положају. За тим треба да упнта прво жениха, а за тим и невесту, да л се желе узети из своје слободне воље или да нису од кога натерани; да се нису раније којој Другој особи заверили, да ће је узети одпосно за њу ноћи, па услед нромењепих околпости и домаћих прилика, мењају евоје првашњу жељу н намеру; да л ће.моћи ~и хтети испуњавати све оие дужности и обвезе, што су у браку и са браком скопчане. Ако је пак једна страна удовац, односно удовица, н имају обоје, ил само једна деце, дужан је свештепик поучити их, како треба да ноетупају са доведеном односно затеченом децом онако исто, као да су их они родили. Па кад све ово и још друго, што пађе за нужно дотнчпн свештеник испита и изговори, и ако и од жениха и од невесте добије јасан одговор, да они желе ступнти у брак по својој слободној вољи и жељи срца свога, и ако н родитељи њихови, односно тутори изјаве, да и они од своје стране пристају, да се они узму и да им дају свој благослов, а уз то увери се да нема никакве ирепопе и сметње, због којих не би могли у брак стунити, а ако има каквих омањих, које се могу отклопитп, он упути и научи жениха, односно његовог ил њеног родитеља ил тутора, како и шта треба да раде, да их отклоне, — тада их и ои од своје стране благослови, пожеливши им сваку срећу и здравље у браку. §. 6. ГГрп брачним испитима не меће се женицима прстење на руку. §. 7. Одмах по обављеном брачном исииту, има свештеник увести у књигу одређену за упис брачиих испита, име и презиме испитаних особа, њихово занимање односно њихових родитеља, кад и где су роћепи и где станују, а нодједно још и имена и презимена и занимање свпју присутнпх сведока, и кад је испит обављен. §. 8. Ако је жена из једне парохије, а невеста нз друге, тада му је дужан издати свештеник званично небиљеговано исиптно известије, и у њему има назначити,