Српски сион

Б р . 23.

„СРПСКИ СИОН."

С ТР. 371.

који се пут жени, кад и где је рођен, његово занима1ке и да ли постоје какве препоне и сметље шеговом браку, и без оваког известија пе сме свештеник невестин исиит обавити. (К. 99. ех 1892.) §. 9. Ако је жених нз једне нарохије, а невеста нз друге, свештеник невестин, којп брачнн испит обави, има свештенику женнховом написати званично небиљеговано нзвестије, и у њему ј вити му, да је тога и тога дана, месеца и године, испитао његовог парохијанина Н. Н. са својом паро-

хијанком Н. кћери, односно супругом умрлога ил закоиито растављеиог суируга Н. Н. из Н., рођепом у Н. тог и тог даиа, месеца и годнне, стаиујућом у Н. под к. бр. тим и тим, и да су обоје нред њим и пред сведоцима изјавили своју слободиу вољу за стунање у брак, а нодједио и да наведе и сметње и препоие — ако их узбуде — које се имају отклонити пре њиховога венчања, односно које жених има отклонити. (Наставиће се.)

ВАЖНИЈИ МОМЕНТИ 113 ИСТОРИЈЕ ЦАРИГРАДСКИХ ПАТРИЈАРАХА ОД ИАДА ЦАРИГРАДА ДО ДАНАС. (по РУСКОМ.) Од Саве Теодоровића, проФесора и катихете у кр. вел. реалци у Земуну.

(Наставак.) Најзнатннји патријарси од Генадија до Салунла I, (1453 — 1704. г.). Мс1 )У многим педос^јпнм цариградским патријарсима овога времеиа, као п^то на. цред.сноменусмо, билоје и достојних, који се одликоваху умом, пауком, честитошћу п способпошћу за управу. Међу таквим ионајзнатпији су ови

ким постане жаркнм протнвнпком уније, а после смртн Марка стави се на чело ревнитељима православља. Нанустпв државну службу и нримивши моиашки чин, носвети сав свој рад борби са латинима, ночне писати опровржења иа њихове списе и расиростирати но народу и т. сл. Ученост, благочашће и верска верност Схоларијева

1.) Генадије, иа крштењу Георгије, обрати на њега нажњу свију Грка, у оно

Схоларије (1453.—1459.). Он беше први цариградски патријарх за турског госиодства, први и ио времену и но достојности. Још пре избора свога за патријарха, беше он угледна и важна личност међу Грцима. За императора Јована Палеолога (1425.—1448;), Схоларије је с почетка обављао звање васеленскога учитеља, т. ј. главног начеоника и про<1>есора у вишој цариградској школи (отуда му и назив „СхоларнЈ е") ; а за тим је био члан врховнога савета н државпн судија. Год. 1438. као особа блиска имиератору, заједно је са њим пошао иа Фераро -Флорентцјски сабор, на коме је радио у помирљивом духу. Но када му труди око измирења осташе узалудии, а латини почеше настојати око уније у смислу иотчињења источне цркве, Схоларије нотајио отиде у Мљетке, те се не потпише на акту уније. Вративши се на исток, он заједпо са Марком Ефес-

за њих мучно доба по освојењу Цариграда, услед чега они изаберу га Ј 'еднодушно за цариградског патријарха. Уживајући уважење и наклоност самога еултана Мухамеда II., Генадије се ревпо заузме за устројство патријаршије и нркве; те му Ј *е у том раду предстајало доста муке. Храмовн беху у развалинама или ограбљени; патријаригаја, која беше при соФијској цркви, пала у руке Турцима; православни народ поражен бедом клонуо духом. Геиадију јс ваљало нотражити средства, како би уредно храмове, а међу њима и.храмсв. Апостола, при коме беше одређепа патријаршија; ваљаше му тешити и храбрнти иарод. И заиста он је то све свесрдно чииио, у колико му у она тешка времена беше могуће. Но тек што Генадије поче заводити ред и иоправљати бедно стање, снађоше и њега разне невоље. Храм св. Апостола отели му Турци и он би приморан, да