Српски сион

Стр. 372.

„СРПСКИ СИОН."

Бр. 23.

уреди нову патријаршију при храму Свеблажепе; мопаси и клирици усташе иа њега снлеткама и оиадањем, када започе требити старо зло, — симонију. Сваљен овим несрећама и огорчењем у болест, Генадије се реши, да напусти нресто. Год. 1459. сазове сабор, преда на њему рачун о својој управи и даде оставку иа патријаршији, ма да су га и архијереји и народ, иа и сам султан од тога одвраћали За тим се настани у једном манастиру, где умре 1464. г. 2.) Максим (1476 1483.), назваии од сувременика ради своје учености фило с о ф о м. И заиста оп се одлнковао великом ученошћу и ретким даром говорничким; а осим тога беше то строго благочастив настнр. За његове управе прква је уживала мир; с тога он обрати сву своју бригу око моралпог васпитања своје пастве, а као средство за то одабере особито проп о в е д. Сваке недеље и празника Максим је говорио проповеди како у патријаршији, тако и по другим прквама и стекао је тиме врло велику љубав у своје иастве. Мухамед II. односио се к њему онако исто, као иегда к Геиадију- с иуним увли:ен,ем а врло ])адо је говорио са њиме о хришћанској вери. По жељи султановој, Максим преведе символ вере на турски језик и напише разјасњење на символ. 3.) Јеремија I. (1520 — 1544.). Овај пастир се одликоваше мудром унравом п старањем о благу нркве, због чега је уживао највеће уважење п љубав свога стада. Но и овај достојни архипастир имао је да искуси мпого горчине од сплетака клирика и монаха. Год. 1523. нође Јеремија ради ноклона св. местима. На путу неки међу клирицима устану против патријарха, новрате се у Цариград, задобију на своју страну неке еиископе и знатне Грке, и, увећавпш дар султану, поставе место Јеремије некога митрополита Јанићија за патријарха. Јеремија, чувши за то, сакупи У Јерусалиму заједно са патријарсима: јерусалимским, антијохијским и александријским сабор, на коме одлучи од цркве Јанићија и прврженике му. За тпм се врати у Цариград. Народ, који не хтеде знати за Јанићија, дочека Јеремију као нравога

пастира и оца, и настане у султана Солимапа I. да се он усиоставн. Нрп том се Јеремија нокаже као врло светао карактер. Када је везир заискао за његово усностављење 500 дуката пескезија, он одлучи да се одрече иатријаршије и једва после силне молбе народа, дозволи, да се за н.ега даде захтевана сума. Утврдив се на катедри, Јеремија са обичном својом мудрошћу лати се црквене унраве. Нарочити иредмет његова старања беше украшавање храмова. Међу осталим његовим трудовима знатно је и то, што је за њега уређена царпградска натријаршија. Мудрости овога иатријарха нма грчка црква да захвалп очува1ве храмова од разорења, које је турска влада предузела. 4.) ЈоасаФ II. (1552 — 1564.), просвећен н узвишен архипастир. Он беше изабран на иатријарашку катедру без икаквих интрига, „опћим сагласијем архијереја, клирика, архонта (знатиих Грка) и народа". Он усне, између осталих добара, што је за цркву учннио, да се пескези снизи на 1000 дуката; обнови иатријаршију; иатријарашку цркву снабде богатим утцарима; пббринуо се око поправке владања клирика и заузме се за црквену просвету. Но иоглавари, сличии ЈоасаФу, ие могаху се допастн распуштеиим свештеницима у патријаршији и самовољним Фанаријотима. Ови најиосле израде, те ЈоасаФ буде свргнут. Год. 1564. ЈоасаФ са^ове велики сабор и предложи „да се исираве и опамете клирици, да се умире архонти и да се задрже од разнх неупутних захтева ипретераности". Но сабор услед сплетака и лукавства клирика и Фаиаријота Михаила Каитакузеиа, окриви самога ЈоасаФа ради симоније и не нримивши никакве његове обране и разјасњеиа, збаци тога достојнога патрпјарха. 5.) Јеремија 1Г. названи „т ртос," (светли). Он је изабран за патријарха саборно 1572. год. и ирви путје седио на катедри до краја 1579. год. Грчка црква је нашла у овом патријарху просвећена, радина, правична и бесирикорна архииастира. За претходиика Јеремијина, користољубивога МитроФана, симонија се јавно терала. Јеремија ступивши на престо, сматрао је за своју прву дужност, да предузме строге и одлучне мере