Српски сион

Стр. 386.

„СРПСКИ СИОН."

Бр. 24.

7.) Законито постојећи брак, док се ирво закоиито и иравоваљано не разведе. 8.) Сродство, и то: I. у крвном (једнородном, рођачком) сродству: а) у п р авој лози, како у усходећим, тако и нисходећим динијама, забрањени су сви бракови међу лицима, која су на тој лози, б) у сноредној (побочној) не могу се узети до укључно 6. односно 7. степена ; II. у приј атељском (својачком) сродству: 1.) у двородиом а) у правој лози, исто као и у лози по крви, забрањеии су сви бракови међу лицима, која су на тој лози, како у усходећим, тако и нисходећим линијама, б) у споредној' до укључиво 5., односно 6., односно 7. степена; 2) у трородном до укључпо 3. степена; III. у духовном сродству а) по крштењу до укључно 7. степена. Не могу се такође узети ни они, које је један кум крстио, на ни њихова деца укључно до 7. стеиена; б) по посињењу укључно до 7. стенена. Без добивеног разрешења надлежног енископа у поменутим забрањеним степенима сродства, не сме се ни испит обавити, а камо л венчање. Надлежни свештеник дужан је изнаћи и написати како су и у ком степеиу сродства, те ако који не би знао изнаћи то, ил би се сумњао, да л је добро изнашао, има се обратити своме надлежном протонресвитеру с молбом, да му он изнађе, односно да га извести, да л је сам добро изнашао. Ко добије од свога надлежнога енискона разрешење од забрањеног сродства, тај се пе навештује у цркви. 9.) Недораслост. Жених не сме стуннти у брак пре навршене 18. године, а невеста пре иавршене 16. године. (По §. §.21. н 48. о. гр. з. за жениха се иште 14. а за невесту 12. навршена година.) Жених ако није навршио 18. годину, а невеста 16. годину, морају имати дозволу од надлежне политичне власти, да су способни за женидбу, односио удају, а уз то жених и од министра за земаљску одбрану. Ко хоће да се жени од навршене 18. године до навршене 21. годипе, односно

до прве ставње, тај мора имати дозволу од министра за земаљску одбрану. А ко хоће да се жеии од навршене 21. године, односно од прве ставње, до навршене 24. године, за те важи VI. зак. чланак угарског сабора од 1889. г., односно окружница угарског министра за земаљску одбрану од 10. октобра 1890. г: бр. 32.500., која је у целости наштампана у 10. и 11. бр. „Српског Сиона" за 1891. годину. Свештеник, који благослови неком брак, коме по реченом чланку, односно окружници пе би смео благословити, без претходне дозволе надлежне власти, казниће.се новчаном глобом од 30--300 <1>ор., а уз то посебно од своје иретпостављене духовне власти. (§. 50. VI. зак. чл. од 1889. г.) 10.) Недостатак приволе старијих т. ј. без приволе очине, до навршене 24. године, односно док нису проглашени за пу-" нолетне, а који немају у жпвоту оца, без ' приволе туторове и надтуторственог суда, не могу ступити у брак. Ако отац не би хтео допустити, да му син, односно кћп, узме односно пође за неког, а немају 24 године, и ниеу пре тога проглашени за пунолетне, * тада их има надлежан свештеник упутити надлежном суду, и без његове дозволе не сме им брак благословити. (§. 52. о. г. з.) Они пак пуполетни, који ма из ког узрока наведенога у §. §. 172. и 173. о. г. з., не могу правоваљану обвезу на себе да приме, пе могу се без дозволе очине венчати. Ако је отац полудио; ако је проглашен за распикућу; ако је осуђен на затвор више од годиие дана; ако се иселио или је одсутаи више од године дана, и о њему се не. зна где је: тада губи своје очинско право, а деци се поставља тутор, којииху место оца застуиа. (§. 176. о. г. з.) Малодетни, рођени у незаконитом браку, не могу се венчати без дозволе старатељеве (кураторове) и надлежног надтуторственог суда. (§. 166. о. г. з.) Ако кћи обудови, или се развенча, а међу тим још није наврншла 24. годину, нити је проглашена за пунолетну, потпада но ново под очину власт, и без његове