Српски сион

Б р . 24.

„СРПСКИСИОН."

Стр. 385.

ПАСТАВА СВЕШТЕНСТВУ ПРИ БЛАГОСЛОБУ БРАКОВА.

Саставио Димитрије Руварац, парох земунеки. (Наставак.)

§. 10. Ако је жених римокатолик, а невеста источно-иравославног закона, ил обратно, мол?е им брачни исиит обавити било источно-православни свештеник, било римокатолички жуиник, и по обављеном исппту има један другог званично известити о обављеном испиту. §. 11. За доказ безбрачности женихове ил невестине, није довољно само крштено писмо, ве!| за то треба и званична сведоџба бившег њиховог надлежног свештеника. Ко не би могао такову сведоџбу донети, у том случају има се обратити свештеник, који је позван да им брак благослови, иреко свога надлежног протопресвитера Консисторији за искање упутства. (,,Наетавленије свјашченству при благословенији браков", што га је издала 1836. Арх. Карловачка Консисторија.) §. 12. Младенци (првоженци и ирвоудатке) треба да знају прп своме ступању у брак следеће молитве: „Молитву Господњу, Богородице Дјево, Вјерују, заповести Божије и Црквене", и ако их не знају, дужан их је њихов надлежии свештеник прво научити, и тек их но том испитати, односно венчати. По наредби Арх. Конеисторије од 26. јуна 1890. бр. К. 155. ех 1890., незнање поменутих молитава не може бити ирепона браку за лица, која живе у конкубипату, §. 13. Брачни испит не треба ннкако обавити пре, но што се надлежан свештеник не увери, да не постоје никакве препоне ил сметње, због којих не би могао бити закључен правоваљан брак никако, односно док се не отклоне, које се могу отклонити. §. 14. Пренопе или сметње, због којих се не може правоваљан брак ил никако закључити, ил док се ие отклоне, које се отклонити могу, јесу еледеће:

1.) Источно-православни хришћанин ие може узети себи за сунругу, односно поћи за нехришћанина, док прво не пређе у хришћанску веру. (§. 64. општет грађанеког закона.) 2.) Позната јавно ил судски доказана неспособпост извршивања брачног сполног опћења међу еобом (импотенција) (§. 60. о. гр. з.), венеричне н све друге ирилепчиве болести. (§. 53. о. г. з.) Ако би неко хтео да се жени, односно удаје, за кога се јавно поговара н говори, да је импотентан, ил да је заражен венеричном, односио којом другом лфилепчивом болешћу, таког треба упутити његовој надлежној полптичкој ил * судској области, и без њеног одобрења не треба му никако брак благословити. 3.) Умни недостатак, а напме: беснило, лудост и сулудост. (§. 48. о. г. з.) За луду и еулуда може се само онај држати, кога суд ирогласи за таковог. (§. 273. о. г. з.) Ну има и такових, за које се зна, да су луди и сулуди, те ма их надлежан суд и не прогласио за луде и сулуде, не треба их венчати ире, док не донесу од њега за то дозволу. Такође пе треба ни оне венчати, који имају падавицу (велику болест). 4.)-Ко је проглашен од суда за распикућу, не- може се без судског одобрења венчати. (§. 21. о. г. з.) 5.) Ћорави се могу без судске дозволе венчати, ако нису сулудасти, а глувонеми не могу. 6.) Свештенички и калуђерски чии т. ј. онп који су рукоиоложенн за ђаконе ил свештенике, ти се не могу венчати, а тако исто и они, који су се закалуђерили т. ј. јероћакони и јеромонаси, јер ако се као такови ожене, не могу после никакву црквену дужност обављати.