Српски сион

Стр. 388.

талира буде послан у заточење. На место Кирила буде иостављен иристалица језуита, Григорије. Но и Григорије и наследник му Антим не згрејаше се дуго на катедри први буде збачен као незаконито изабран, а други се сам одрече катедре, плашећи се немира у патријаршијп, које је он сам изазвао. Међу тим за Лукариса се заузме код турске владе енглески посланик но налогу свога краља, који је узео живо учешће у судби несретнога цариградског патрпјарха из уважења према његовој учености. Услед тога буде 1624. год. Кирил успостављен и онет отиочне борбу сајезуитима; он као и пре поче опет писати пастирске посланице; говорипе беседе и издаваше и распростираше књиге, иаперене протнв латинских заблуда и језуита. Језуити не могоше равнодушно гледати Кирилове радње; онет отпочну њихове интриге. Они склањаху самога Кирила на унију, клеветаху га по обичају за издају, подбадаху против њега православне архијереје, најпосле понуде великом везиру 20.000 талира за његово свргнуће и иостигну своју цел. Но правослани, а тако исто енглески и холандески посланици, који закриљаваху Кирила, понуде од своје стране везиру толику исту своту новацаи Кирил остане на престолу. Год. 1628. језуити смисле нову акцију нротнв Кприла. Он је уредио у Цариграду тииограФију, у којој је између осталога штампао књиге против језуита и латина. Језуити дошапну великом везиру, да Кирил у својој штампарији печата књпге ради опровргавања мухамеданства и као доказ за то, указиваху на Кирилов састав, у коме он, доказујући божанство И. Христа, опровргаваше ириговоре Јудеја и мухамеданаца. Измајсторисана пријава постиже своју сврху; — штампарија буде разрушеиа и разбацана, унравптељ јој, учени монах М е т а к с а, мораде бегством живот снасти; па и сами Кирил мораде се ирикрити у стану холандескога посланика. Језуити ликоваху, док се у ту ствар ие умешаше посланици енглески, холандески и шведски. Они захтеваху, да се све тужбе нротив Кирила строго извиде. При истрази се показало, да је књига, на коју се позиваху језуити, била издана у Лондоиу већ давно, да места

СИОН." Б р . 24.

у другим Кириловим књигама, на која се позиваху језуити, да су противна мусулманству, — немају велике важности и т. д. На против при истрази се открило, да сами језуити, живећи иа истоку, својим иитригама нраве саме досаде и немир влади, услед чега изиђе од владе иаредба, да се имају прогиати језуити из свију грмдова у Турској; једино буде изнимно дозвољепо, да остапу два језуите при цркви Францускога посланика. И тако изиђе Кирил из те борбе као победилац и одржи се на катедри до 1632. год. Те годипе устаие иротив њега један епискон, васпптан од језуита, и њихов присталица, Кирил Беријски. Он обећа турској влади повећу своту новаца и буде иоетављен за патријарха, а Лукарис буде збачен. Но после шест дана нови патријарх буде збачен, јер не могаше платпти обећане своте; а народ међу тпм замоли, да се катедра опет остави Кирилу, те овај буде опет успостављен и по трећи пут. Год. 1633. Лукарис буде на ново збачен услед разних клевета и сплетака, међу осталима и од стране језуита, који се потајно задржаваше наистоку; но буде после 40 дана по ново успостављен. Најпосле 1634. буде и опет збачен, а 1637. онет успостављен. То беше већ пети, но и последњи пут. Против Кирила устреми се страховита злоба језуитска, који се опет осилише у Цариграду; и они се реше да га по што по то убију. Год. 1638. у одсуству султаиа Мурата IV. дође глас у Цариград, да су Козаци овладалц Азовом н да већ иду на Цариград. Језуитима иође за руком, да убеде везира, да је томе свему крив патријарх, јер је ои позвао Козаке. Све то пријаве и султану, те он заповеди, да се Кирил погуби. Услед тога њега ухвате, метну па лађу под изликом, да га оправе у прогонсто; но међу тим га на сред мора у лађи удаве, а тело му баце у море. Кирила Лукариса окривљују некн црквени историци, да је он у XVII. веку својом наклопошћу п настојањем заразио православну цркву калвинством; но то је све плод клеветања његових непријатеља. Кирил је, као што је познато, нутовао но протестаптским земљама, а међу осталима и