Српски сион

В р . 25.

С тр . 403.

се са писања на поље практичног извађања истакнуте мие.ш удружења. Првп корак у том извађању учињеи је и опет код Његове Светости г. патријарха Георгија. Резултат тога саопигтеп је у бр. 12. овога листа. Његова Светост захтевала је програм жељеног удружен>а, из којега би могла сазнатп цел и смер удружења и начин, на који се оио жели извађати. Пошто је један нацрт нравила за удружење био већ спремљен, и јер се из таковог састава најбоље и најјасније могло сазнати све, оно што је Његова Светост * благоизволела желети да сазна, то је свакако биЛо најсходније, што пре подастрти Његовој Светости један егземплар таквог нацрта. ТТ Тто пре, велимо, јер с обзиром на претстојећи сабор, и друге прилике и разлоге, иије било пробитачно даигубити. И да је било потребно, нису се могли дакле најпре питати сви протопресв. зборови о иачелном пристајању па удружење. Да се пак пацрт правила у што бољој Форми и што савршенијој садржини подастре Његовој Светости на високо му еуђење, нужно је било, да га претресу више очију и умова. ' Ради краткоће времена, а из разлога и у 12. бр. о. л. наведених, учинио је претрес „нацрта" одбор, који се састао у Карловцима дана 23. марта о. г. Из одборске седнице донесени „нацрт правила" подастрт је уз предетавку Његовој Светости. Његова Светост прихватила га је као предлог одборски, и он је штампан као прилог уз 14. бр. о. л. и достављен својим иутем високопреосв. Епископату и уз „Српски Сион" готово и свему свештенству митрополије карловачке. Св, Патријарх, сазпав цел, смер и тежњу удружења, а знајући врдо добро, како код нас више пута и најбоље ствари, најнлеменитија подузећа и замисли пролазе, благоизволео је, у љубави и старању своме за добро цркве и напредак свога свештенства, високим својим отписом преноручити удружење свештенства високопреосв. госпоДи Енискоиима, а консисторије упутити, да

позову окр. протопресвитере, да сазову нротопресвитерске зборове, који ће нацрт правила узети у претрес, и за нрву скупштину удружења изабрати ио два заступиика своја, а препоручити и осталом свештенству долазак на скупштпну. Учињено је, дакле, све што је требало и како је требало. Досадањи резултати то посведочавају. Кад је нацрт правила штампан био, очекивало се и оиет, да ће позвана на то браћа своје мишљење и свој суд о њему у овоме листу изнети. То није учињено. И опет се ћутало. Свакако комотније беше чекати манастир Фенек, па се онда — чудити! Било је времена и сувише за пет месеца, било је тушта прилика за изјаву начелног пристајања или непристајања на удружење. После пропуштеног тог времена и тих прилика, ми чуђење у Фенеку морамо но заслузи оштро осудити. И кад би било вајде од чуђења, ми бисмо зацело имали оправдана разлога чудити се томе чуђењу. И кад не бисмо уздржљиво писали, ми бисмо то чуђење знали назвати и заслуженим именом Рад „одбора за припремну радњу", његов нацрт, његово посредовање код Његове Светости, све је то једна скромна услуга удружењу и свештенетву. Услуга, коју је одбор учинио у интересу ствари, у интересу свештенства, а коју би несумњиво учинила и друга браћа у истој прилици. А да ту услугу и дужност нису случајно имали прилике учинити и многи други, разјашњује природа одбора, који пикад нису скуп свију него појединаца а разјасниле би и остале ирилике или иенрилике, кад би свакоме биле иознате. Ствар удружења захтевала. је, да се пре скушитине претходно чују мишљења појединих протопресвитератских зборова о замисли удружења, о начину новог извађања, о његовој организацији. Да се та мишљења сазнаду у потребној и целисходној Форми с једне, и да се израз тих мишљења олакша свештенству појединих про топресвитерата с друге стране, изнесен је свештенству у „нацрту иравила" конкретап предлог за удружење. Тим предлогом *