Српски сион

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 25.

од недеље свију светих т. ј. прве недеље по Духови (те недеље још се може) до 29. јуна т. ј. нетров дана (тог дана може се); од 1. августа т. ј. првог дана госпојинског носта до 15. августа т. ј. велике Госпојине (овог дана може се); 14. септембра

т. ј. па крстов дан и у сваку среду и нетак нреко целе године. Са дозволом надлежног епископа може се и у неке од наведених забрањених дана брак благословити. У Земуну 28. априла 1892.

ВАЖНИЈИ МОМЕНТИ ИЗ ИСТОРИЈЕ ЦАРИГРАДСКИХ ИАТРИЛАРАХА ОД ПАДА ЦАРИГРАДА ДО ДАИАС. (по РУСКОМ.) Од Саве Теодоровића, проФесора и катихете у кр. вел. реалци у Земуну. (Наставак.)

Патријарх Салуило I, (1764—1780) и реформа у управи патријаршије. Год. 1764. ступи на цариградски патријарашки престо Самуило I., који јепоникао из знатне и богате Фанариотске породице, а одликовао се умом, образовапошћу, строгим животом, сталиим карактером и административним и политичким епособностима. За његова времена затекла се патријарпшја у опом истом жалосиом стању, у ком беше и пређашњих векова. Постављање и збацивање патријараха потнуно је зависило од користољубиве турске владе; грамн^ење за натријарашким ирестолом, спојено са интригама и митом трајало је још. Управа патријаршије била је иеуредпа; дугови патријаршије неизмерни и т. сл. Самуило је схватио боље него ико жалосну ситуацију и одлучио, да покуша уништити споменуте злоупотребе помоћу неких реФОрамау патријаршијској уирави. У скоро после своје инсталације приступи он преображају патријаршијскога синода. Он постави правило, да у сшгоду буду стални и пермаментни чланови осам најстаријих архијереја из оних епархија, које су најближе Цариграду. Осим тога по његову закону уђу у састав синода још четири световњака (архонти) од зиатних Грка трговаца, а тако исто и један чиновник из

иатриЈархова двора, иа име велики логотет, који је за турске владавине добио велики зиачај, тако, да је патријарх самс преко њега онћио са турском владом. Сва та лица под председништвом натријарховим унраво су сачињавала синод. Даље, Самуило је уредио,. да под власт тога синода потнадају сва дела, која се тичу целога патријархата и да се непрекидно решавају у присуству патријарха и свију члаиова синода, или барем већине чланова. А да не би ни натријарх без синода, ни чланови синода без патрнјарха могли донашати решења, он установи, да се на свако важно нисмено и докуменат, који излази из патријаршије, имаде ударити патријаршијски иечат; а тај печат састојао се из четири дела, од којих се по један налазио у четири најстарија архијереја, а у иатријарха је био средњи део или кључ печата. Архијереји који су чували печат, морали су се иостојано бавити у Цариграду и иатријарх није имао ираво да их пошље у епархију. На тај начин, да би се могао ударити нечат на дотични акт, било је неопходно нужно присуство патријарха и четир синодална архијереја, а услед тога захтевало се и споразумно суђење и решавање синодалних иослова у виду сталне контроле. Специјално оставио је Самуило синоду управу Финансијским иословима иатри-