Српски сион

Бр. 25.

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 407.

пре тога добло од њих и сазнао све, што му је нужно знати и без чега их не би могао венчати. Примети ли при вепчаваљу свештеник, који обавља венчање, да жених ил невеста немају слободну вољу узети се, а не смеју то јавно да кажу у цркви, не сме венчаље обавити, п дужан је одмах да јави Еонсисторији нреко надлежног протопресвитера узрок невенчавања. Ако надлежан свештеник невестин даде пеком другом свештенику, да јој може брак благословити, може и сме тада исти благословити јој брак. §. 24. Венчање се има обавити од 7—12 сахати из јутра, никако пак и иосле нодне ил после ручка. §. 25. Ако је жених из друге парохије, нарох невестии не сме брак благословити без званичне дозволе пароха жепиховог. Донесени сниси од иароха жениховог, остају код пароха невестииог, који је брак благословио. Ако је женнх из друге парохије, а из истог места, а у месту ностоји само једна нрква, тада се нема метнутн на брачну дозволу биљег од 50 новч., а ако је из другог места, или из друге парохије, а у том месту има две или више нркава, и он принада нарохији једне, а његова невеста друге цркве, тада се има ставити на њу биљег од 50 новч. (Наредба уг. мииистра Финанцпје од 19. децембра 1882. бр. 67.892.) §. 26. Ако иеко добије разрешење од свога надлежног епископа било Од навешћивања, било од преноне сродства ил четвртог брака, мора ипак имати и од свог иадлежног пароха — ако се жеии из друге иарохије — брачно известије, и без тог известија не сме му Свештеник невестин брак благословити. (К. 99. ех 1892.)' §. 27. Нрн венчавап.у нужни су еведоци или кумови, нред којима младенци одиосно женици имају да искажу своју слободиу вољу и пристајање на брак. Ови сведоци треба но правилу да буду иуиолетни, н да имају сва оиа својства, која се у опште захтевају од сведока нри сваком јавпом уговору.

§. 28. Венчање се има обавити јавно, и више од једпог брачног пара не сме се у једанпут венчати. §. 29. Венчање се има обавити ио пропису у требнику наведеном, и то за првобрачне онако, како је прописано, а за другобрачпе и т. д. онако, како је прописано за другобрачне.' Ако јеједна страна нрвобрачна, адруга другобрачна и т. д., пма се обавити аиако, како је прописано за нрвобрачне. §. 30. Веици при венчавању мећу сс како првобрачнима, тако исто и другобрачнима и т. д., а тако исто нужно је и код једних и других нрстење. §. 31. По обављеном венчању, треба онај свештеник, који је обавио венчање. да уведе одмах то у дотични протокол венчаних и'то својеручпо, а ио том да извести и пароха жениховог, да је Н. Н. веичао тог и тог даиа, месеца и године са Н. Н. §. 32. У са свим прекој потреби, може се венчање обавити и ван цркве, у кући, и ако супружници искажу пред свештеником и пред сведоцима своју слободну вол>у узети се, и свештеник изрече само Формулу венчања.: „Господи Боже наш славоју и честију вјеичај ја" у трипут, сматра се брак за закоиит. §. 33. Ако је жепих, односно невеста нсточно-православнога закона, а невеета, односно жених римокатоличког, може им по жељи и захтевању и источно-иравославнн свештеник брак благословити. иошто прво добију од римокатоличког жупинка брачио известије, да их је он трипут у пркв.и иавестио, и да не ностоји друга препоиа к ишховом браку, осим разлпка вероисповести. Источно-православном жениху, одиосно невести, н римокатоличкој невести, односно жениху, може брак благословити п источнонравославни свештеник, и римокатолички жуниик. §. 34. Венчање се може обавптп у све дане осим од 15. новембра т. ј. од првог даиа божићњег посга, до 7. јануара; од месопусне нсдел,е (тог дапа још се може) до томине недеље (ове недеље може се);