Српски сион

С тр . 432.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 26.

ли за то, што није осећало довољно снаге :'.а њ? И једно и друго тежи удружење да отклони. И кад удружење уноси у свој ћрограм и сл. ј. чл. 3., оно тиме не пориче ираво и дужност 25 свештешшких заступника, да у сабору застунају, не само интерес свештенства, — тако тесногруди и ексклузивни ми нисмо, — већ интерес иеле цркве и народа, него удружење хоће о в о: 1. Да покрене свештенство из иасивитета, у којем је оно изван сабора од неког времена, ирема радњи око уређивања напге нркве и нар. цркв. одношаја ; 2. да истргне свештенство од нотиснутог му положаја и значаја и неприличне улоге у тој радњи у сабору; 3. да не само иницијативу, него и директиву даје својим заступницима на сабору; 4. да испаралише, на најбољи начин, рђаву страну данашњег саборског изборног реда, који нрема свештенству резултује већином у томе, да свештенство у сабору, крај свију 25 мандата, није заступљено у правцу, у којем би оно желило, а имало и права, а црква и народ корист, да буде заступљено; 5. да свештенство тако дође у могућност, да отворено, прецизно и исцрпиво може своје суђење изрицати о свему, што у делокруг сабора снада, те да се на тај начин сазна, шта свештеиство жели, и да се чује, како свештенство мисли, да је најбоље, најцелисходније и корисније да бива у нашој цркви и народу и у њему самом; 6. да радећи тако свештенство узради као једна делина, која ће и одговорност з а св е, што се р ад ил о б у д е у правцу резолуција свешт. удруж е њ а, у з е т и н а с е б е, а скинутију са нојединца. Ово је цел сл. ј. чл. 3. „нацрта нравила". Па кад би све ово и сама скупштина овештенства одбацила као некорисно и неиотребно, неби тиме ипак доказана била непотребност и самог удружења. Јер ако није потребно слово ј. у 3 чл., потребно је друго. Али, ми смо уверени, да ће скупштина баш ову тачку задатка удружењу поста-

вити и с одушевлењем ју утврдити у „панрту правила". Истина је, да „саб. устројство" пе везује саборске посланике упутством бирача. Ал' је и то истина, да посланици бивају бирани на основу дотичиих иартајских ирограма. А то значи — што и јесте иајвећа наша неудаћа и извор многих заблуда —, то значи, да н а ш и п о с л а н и ц и у р е,ђ ују н а ш у цркву и н а Ш е н а р. ц р к в. о дношај е по нрограмима тих странака, по пачелима разних теорија, а пе онако, како је об.јективио-најб о љ е. Па и заступници свештеници тако исто, јер су они бирани као људи — странака. Бити изабран но програму једие странке, значи: бити или постати чланом те странке. Бпти чланом странке и клуба, то значи :" иодврћи се њиховој дисциплпни, која ире свега захтева рад по начелима странке, а део тога рада је и гласање у сабору. Из свега тога излази ово: И свештеници се до сад бираху по пропраму ове пл' оне странке. Као чланови страике и клуба везаху се, ако не упутством бирача, а опо ланцима партајске и клупске дисциплине. Говорише и гласаше у сабору као и цела странка. Је ли онда свештеник посланик, застуиник свештенички? Је ли онда израз свештенства? Није ; него његових бирача у првој, и страике у другој. Дакле? Ево чујмо. Оно, што се може прочитати између редова „кад и онако по садањем саб. устројству изабране посланике упутство њихових бираче не веже", значнло би ово: кад који свештеник уђе већ у сабор, и ако изабран по програму и као члан ове ил' оие нартије, онда он може и треба да странци и бирачииа иукне под нос и рекне, „ја сам сад посланик, сад могу како хоћу", — и да пресалдуми кад хоће и како му је воља. То је логика резоновања већине у Фенеку, то му је морални тахшшт. Ко то захтева од српског свештеника, ко сме, може и хоће такав неморал и безначај да претпоставља у срнском свештенству и да га пропагира међу њнм, е онда нек му каже ко шта хоће и уме, а ми