Српски сион

С тр . 452.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 27.

председник позва приеутно свештенство, да о удружењу свештеничком у опште своје мишљење и назоре искаже, и истом ако се свештенство за удружење изјави, имао би се и поменути „нацрт правила" у нретрес и расправу узети. Да би. нам удружење што сјајнију победу одржало, требало је малко.и опозиције;но па и тога је било, али — кажем, — само мало, јер свештенство овог протопресвитерата, пмајући вазда нред очима корист и по цркву и по народ, а и по наш морални углед и уплив у свету барем око нас — јер ми смо баш морем туђинства опасани — корист, коју нам оваково удружење осигурава, радосно поздрави већ и саму замисао о удружењу свештенства, са бурним аплаузом прими га у начелу, и тим начином ступи у коло оне наше браће, која- су се за удружење већ изјавила. После тога одмах се узме у претрес и „нацрт ј нравила". Код чл. 5. решено је, да се на великој скупштини на томе поради, да свештенство барем ове дијецезе не уплаћује у благајну удружења годишњи улог од 6 Фор., него сваки од евоје готове нлате по 1%. Ова скромна жеља наша држим да је заиста и иотпуно оправдана, јер само треба упоредитп барањске (скоро све VI. кл.) са бачким парохијама, па смо онда на чисто, а што још да кажем за горњу Хрватску око Велебита, за Лику и Крбаву кршну?! 8ишп сипјце. Код 79. чл. усвојило се: да ако би се удружење ма којим поводом и ма кад разрешило, сва имаовина удружења има се употребити на оснивање не пензијоног свештеничког, него пензијоног свештеничко-удовичког ®онда. Са овако исправљеним чланцима збор прими „нацрт нравила за удружење свештенства". За заступнике овог пресвнтерата на великој скупштини изабрани су једногласно г. Радослав Андрић, протопресвитер и г. Стеван М и х а л џ и ћ, парох кипгаалубски. Са овим би исцрпљен дневни ред овог свештеничког збора, записник још двојица од стари-

јих оверовише и са ускликом: Живила Његова Светост! Живио мандатар ! — пођосмо на заједнички ручак у стан г. проте, где с-у оиет многе здравице пале. Још ми је споменути, да је свештенство мохачког протопреевитерата уиравило још из седнице ове повер еницу односно б л аг о д арно писмо на Његову Светост г. Патриј а р х а Г е о р г и ј а, које сви присутни свештеници са највећом радошћу и одушевљењем потписаше. С. Ђ. П. Свештенички збор протопресвитерата воћинскога: Одржан је дне 22. јуна (4. јула) о. г. у В о ћину, где је и седиште протопресвитерата. По свршеној у цркви молитви сакупило се свештенство у стану г. протонресвитера тачно у 11 сати пре подне. Г. прота поздрави свештенство — именује Константина Мештеровића као најмлађег члана за иеровођу, и саопшти отпис његовог високопреосвештенства, дијецезалног епископа нашег Мирона, којим дозвољава и шаље свој бдагослов епархијском свештенству, да може приступити у опште свештеничко удружење, а протопресвитерима налаже, да најкашње до Ивања о, г. имају сазвати свештеничке зборове. Пошто се за тим свештенство једногласно изјавило за удружење у надн, да ће оно у онште по цркву и народ бити од благотворних последица, а на посе по свештенство од епохалног значења, — прешло се на претрес нацрта правила удружења. Збор је правила — пошто су од слова до слова прочитана била, примио као иредлог без примедбе, — и изабрао за своје заступнике на општем свештеничком збору: г. Андрију Бирача, окружног протопресвитера воћинског, и г. Г е д е о н а Петровића, игумана манастира Ораховице. Збор је закључио своје саветовање са ускликом: Живио српски натријарх Георгије! Живио наш омиљени владика Мирон! —